Професору Србољубу Живановићу, антропологу и палеопатологу из Велике Британије, уручена je награда "Растко Петровић" за 2009. годину коју додељује Матица исељеника за најбоље аутентично дело од националног значаја.
Професор Живановићу је награда додељена за књигу "Јасеновац" у којој је сабрао вишедеценијски рад и истраживања о злоцинима почињеним у том концентрационом логору који су држале хрватске усташе у време Другог светског рата.
Председник Матице исељеника Радивој Дабић је подсетио да је ово дело управо добродошло, "пошто су јуче Хрвати славили 50 година од смрти Алојзија Степинца", надбискупа загребачког у нацистичкој творевини Независној Држави Хрватској који је сарађивао са усташама у насилном покрштавању Срба, прећутно одобравајући њихове масовне злочине.
Подсетивши да је у припреми Резолуција о злочинима у Сребреници, Дабић је навео да "нико досад није водио рачуна о резолуцијама за осуду злочина почињених над Србима у последњих 200 година".
Он је апеловао да награда за књигу "Јасеновац" Матице исељеника буде подстицај да се крене од почетка, па "да сви доносимо резолуције", па и осуде злочина геноцида над Србима, будући да они не застаревају.
Говорећи о животном путу лауреата, члан жирија Предраг Драгић Кијук је подсетио да је Живановић од 1964. године радио са групом антрополога на сондирању земљишта и ексхумацијама жртава усташког режима на подручју Градине и Јасеновца и да је прогнан из српске науке и културе управо због својих открића о злоделима хрватских усташа.
Он је истакао да се нико није борио с толико истрајности као проф. Живановић за научну истину о геноциду над српским народом у рату 1941-1945. и поновљеном геноциду 1991-1995.
"Не могу се затворити врата истини"
Подсетивши да је "после рата стравична истина о злоделима Јасеновца прећутана", Кијук је навео да је књигу "Јасеновац" објавила мала издавачка кућа "Српска књига" из Руме, јер престонички издавачи нису за то ни данас заинтересовани.
Објављивање књиге "Јасеновац", као и награда Матице исељеника, сведоче да се, ипак, "не могу затворити врата истини", закључио је Кијук. Награду, која се састоји од специјалне Повеље и тротомног дела "Срби западно од Дунава и Дрине" историчара Јована С. Радојчића, добитнику је уручио председник жирија академик Матија Бећковић.
Награда је скромна, казао је Бећковић, јер су исељеници у истом положају као и Матица исељеника, али је њен значај у нечему сасвим другом - у имену Растка Петровића и именима оних којима се даје.
Захваљујући на награди, аутор је истакао да га посебно радује што награда носи име Растка Петровића, великог и заслужног песника, нежне и узвишене душе и великог српског страдалника.
Деца о злочинима не уче
Живановић је подсетио да је, према налазима Међународне комисије, у систему јасеновачких концентрационих логора побијено више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 33.000 Јевреја.
Он је нагласио да је Јасеновац "један од највећих и најстрашнијих концентрационих логора у свету у коме су убијана и нерођена деца вађена из распорених утроба мајки, старци, инвалиди".
Он је навео да је "усташка Хрватска била једина држава која је у том систему логора имала и посебан логор за децу у коме су клана, убијана, главе су им разбијане о зид, бацана су жива у јаме и пећи, дављена у Сави".
Подсетивши да је у том систему логора побијено 20.000 малишана, Живановић је навео да су међу злочинцима били и католички свештеници, часне сестре, крижари, католичка омладина, али и обични хрватски грађани.
"На моју велику жалост и на срамоту српскога народа у школама у Србији, деца о овим злочинима не уче, не иду на екскурзије у Јасеновац и Градину и не знају како су невини људи страдали у Хрватској", рекао је он.
Живановић је саопштио да је наше Министарство културе одбило да откупи известан број примерака његове књиге "Јасеновац" за школе и библиотеке у Србији изразивши наду да ће она пажњу јавности привући захваљујући награди Матице исељеника Србије.
