Многе жене, често заједно са својом децом, довођене су у Јасеновац. Цело село Млака претворено је у радни камп за жене. Оне су присиљаване да обављају тешке, исцрпљујуће пољопривредне радове у околини Убијања су се вршила у непосредној близини села Млака и Јабланац.. Нада Танић Лубурић полусестра првог комаданта Јасеновца Макса Лубурића, жена другог комаданта Јасеновца Динка Шакића, се посебно истиче као једна од женских усташа у Старој Градини.Процењује се да је лично задавила преко 8.000 жена са још једном стражарком.
У процесу "прочишћења Хрватске нације", српска деца била су прва која су убијана, заједно са одраслима, чак и ако су их мајке још увек дојиле. Током четири године, између априла 1941. и маја 1945., више од 73,316 деце убијено је у усташкој НДХ. Најмлађа су била још у колевкама, док су најстарија била око 14 година старости. Током Другог светског рата, једино место где су постојали специјални логори за децу била је Хрватска..
Од децембра 1941. до априла 1942., у Јасеновцу, усташе су побиле 19,544 дечака и девојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније. Били су убијани на најстрашније начине, и умирали су, такође, више него одрасли, од болести, изгладнелости, жеђи и смрзавања. Усташе би довукли малу децу у Саву, везујући неколико њих у џак и бацајући их у реку. Многа деца (око њих 400) поклана су у Јасеновцу, средином септембра, 1942. Деца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана. Веома слична судбина задесила је 300 деце која су погубљена у Градини, у октобру 1942.
О нарочитој свирепости Лубурића према деци сведочиће деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег партизани ухапсили:
,,Лубурић ми је наредио да подигнем десну ногу.Подигао сам је и он ми је испод ње ставио дете ``Гази,, наредио ми је. Нагазио сам и здробио главу детета,,
Сведоци Никола Кухада, Брајер и Шиме Риболи реферисаће да су присустовали ти ужасним оброцима, (уп. Акта у процесу Степинац);
У току покоља у Мотики, фратар Мирослав Филиповић убио је ножем дечака Ђуру Гламочанина и суочен с` ужаснутошћу својих потчињених духовник је заурлао:,,Ја претварам Ђавола у име Бога, следите мој пример``
Овај монструозан догађај помиње чак и Степинчев бранилац Фјорело Кавали, који покољ Срба у Мотики дефинише као ,,казнену експедицију`` која је узрокована нападом Срба на један рудник угља у том подручју, а вођена је ,,због заштите католичког становништва``.
Један очевидав овог покоља ће испричати :
,,Обучен у фратарску мантију, али са усташком капом на глави, Филиповић је ушао у разред у пратњи неколико усташа. Наредио је учитељици да одвоји православну децу од католичке и муслиманске. Учитељица је не сумљајући ништа, позвала српску децу да изађу из клупа. Када су деца изашла у ходник фра Филиповић се устремио на ту групу и свима је пререзао грло у присуству друге деце која су урлала од страха. Растрганих и крвавих грла и груди деца су трчала као луда по ходнику, враћала су учионицу, урлајући од бола и обузета страхом
