У току Другог свјетског рата убијено је од 500 000 до 1 200 000 Срба, по разним изворима. Непотпуна хронологија геноцида је овде дата, а додатни детаљи о геноциду могу се прочитати у разним послератним књижевним издањима.
1941. година
Април 6.
Немачка, Италија, Мађарска и Бугарска без објаве рата нападају Краљевину Југославију. У Београду је убијено 12000 до 17000 људи од ваздушних напада. Загреб није нападнут. Анте Павелић се јавља преко радија из Италије: „хрватски војници, употријебите своје оружје против српских војника и официра. Ми се већ боримо раме уз раме са нашим немачким и италијанским савезницима.“
Април 10.
Немци окупирају Загреб. Славко Кватерник проглашава: „Независну Државу Хрватску“ у име „поглавника“ Анте Павелића.
Април 11.
Владко Мачек, вођа ХСС (Хрватска сељачка странка) у Краљевини Југославији изјављује преко радија: "Позивам све чланове ХСС да признају промену, да помогну новој Хрватској, а изнад свега да поштују њене законе."
Април 16.
Анте Павелић долази у Загреб и постаје вођа („поглавник“) „НДХ“. Њега поздрављају високи службеници, бирократи и црквена лица, заједно са надбискупом Степинцем, вођом католичке цркве у Хрватској.
Април 27.
Почињу масовни покољи. Новоформиране усташе нападају село Гудовац код Бјеловара и убијају 196 Срба и Јевреја. По другим подацима, убијено је 250 људи, 28. Априла, из села Гудовац, Брезовац, Клокочевац и Болац. Они су морали да ископају своје властите гробове а затим су живи закопани у њима. Ово је шокирало чак и Нијемце до те мере да су сами направили истрагу. Извештај је познат под именом „Ustachenwerk bet Bjelovar“.
Април 28.
Надбискуп Степинац издаје писмо свећеницима (свештеницима) католичке цркве, наређујући им да подрже нову усташку државу.
Април 30.
Анте Павелић издаје расне законе који важе на територији „НДХ“. Он позива на „чишћење“ Хрватске од „страних елемената“. Јевреје и Роме треба побити без одуговлачења. Срби ће носити траке на руци са ознаком П (православац), а Јевреји траке са ознаком Ж (Жидов).
Крај Априла.
Анте Павелић одлази у приватну посету код папе Пија 12 (Pius XII).
Почетак Маја.
У близини Глине, Банија, око 600 Срба старости преко 15 година из Карловца, Сиска и Петриње је убијено са ножевима и маљевима. Идући дан убијено је још других Срба. Центар масакра је село Грабовац.
Мај 8.
Вођа „Усташке Одбране“ и Павелићев сарадник Вјекослав Макс Лубурић води усташки напад на село Благај, поред Вељуна, Кордун. На превару је похватано и заклано око 500 Срба из Благаја, Вељуна, Полоја и околине.
Мај 12.
Вјекослав Макс Лубурић предводи хапшење и убијање 260 Срба и Јевреја из села Прекопа.
Мај 19.
Доведени први затвореници у логор Стара Градишка, који ће постати велики подлогор логора Јасеновац. До краја рата убијено је на најсвирепије начине 75000-85000 људи у логору Стара Градишка.
Мај 27.
Усташки заповједник Западне Босне, Виктор Гутић хапси православног епископа бањалучког Платона. Његова брада је одсечена ножем, његово тело искасапљено, а затим запаљено. Укупно у рату је убијено 131 високих свештеника Српске православне цркве (СПЦ) од стране усташа, а још 60 у борбама.
Рани Јун.
Немачки предстаник за регион, генерал Едмунд Глајз фон Хорстенау, јавља у репорту Берлину: „По поузданим изворима од безбројних немачких војних и цивилних посматрача, током задњих седмица, по градовима и селима, усташе су потпуно полудели“. Доктор Херман Нојбахер, немачки представник за југоисточну Европу, пише о ужасавајућим злочинима према цивилној популацији у НДХ као о : „хрватском крсташком рату уништења“.
Јун 4.
Немачки посланик у Загребу и вође „НДХ“ разматрају Павелићев план да замене део српске популације у НДХ са Словенцима из Словеније, окупиране од Немаца.
Јун 6.
Павелић се састаје са Хитлером, који потврђује план пресељења Срба и Словенаца. Хитлер савјетује Павелића да спроводи : „50-годишњи план нетолеранције, зато јер превише попуштања у тим стварима само доноси штету.“
Јун 23.
Усташе убијају 164 Србина у месту Попово Поље. Убијени су тако што су бачени у дубоке јаме код Котежа.
Јун 25.
Усташе убијају 260 људи у општини Столац (Босна).
Јун 26.
Говор Павелићевог заменика доглавника Миле Будака је штампан у „Хрватском Листу“, и по први пут јасно изражава усташки циљ: „треба убити трећину Срба, проерати другу трећину, а остатак превратити у католичку вјеру“.
Јун 28.
Вјекослав „Макс“ Лубурић предводи убијање 260 Срба из села Прекопа. Скоро 4000 Срба је протјерано из општине „Вировитица“. Степинац посећује Павелића са другим бискупима и обећава му потпуну сарадњу и моли се за Павелића : „Ми молимо бога на небесима да вас посвети, као вођу нашег народа.“
Јун 29.
Усташе заробљавају 94 Србина из села Присоје и бацају их у провалију на врху Грабовица.
Јун 30.
Усташе помогнуте са фратрима (монасима) Францисканског реда убијају око 90 Срба из Чапљине близу самостана (манастира) Хумац.
У току Јуна.
У околици Бихаћа убијено 2000 Срба.
Јул 1.
Село Суваја је спаљено од усташа. Око 300 људи је убијено.
Јул 24.
Под изговором освете за „побуњенички“ напад, у 2 дана усташе убијају 1200 Срба из села Грабовац (Банија) и околине.
Јул 28.
У истовременим покољима на разним мјестима, усташе убијају 248 Срба близу Дувна (Босна), 80 људи у Примишљу и Слуњу (Кордун), и 180 људи у Ивановић Јарку (Кордун).
Јул 29.
Масакри на више мјеста. У Ливну 160 Срба убијено, у Грачацу, Лика, 500 убијених, и масакр у цркви у мјесту Глина, Банија, где је убијено 1764 људи. У Глини су људи нагурани у цркву, избодени ножевима, а преживели су потом спаљени заједно са црквом.
На Кордун је стигао усташки заповедник Божидар Церовски из Загреба. Скупљено је 3000 Срба из места Крњак, Крстиња, Широка Ријека, Слуњ и Раковица. Одведени су до сеоског млина у селу Павковићи и сви су масакрирани.
У граду Приједор, Јул 31-Аугуст 1, убијено је 1400 Срба, мушкараца, жена и дјеце.
Јул 31 до Аугуст 4.
Масакри у близини Босанске Крупе. Око 1000 људи је убијено у 5 дана. Јул 31, масакр Срба у Кључу. Усташе у масакрима на дане Јул 31, Аугуст 31, Септембар 1 и Септембар 2 укупно убијају 2000 Срба. Убијени су мушкарци, жене и дјеца.
Јули и Аугуст.
Око Бихаћа на разним локацијама убијено 12000 Срба.
Лето 1941.
У селима Башка, Перна, Подгомоље у округу Босанска Крупа, 540 жена и деце је живо запаљено у својим кућама. У читавом округу Крупа, 15000 је убијено у току љета. Село Цреваревац, 600 људи живо спаљено у својим кућама. У Бугојну масакрирано 500 људи. Славонска Пожега, 500 људи доведених из Босне је убијено.
Аугуст 2.
Загребачка јединица усташа убија 800 српских цивила (талаца) у Санском Мосту.
Аугуст 3.
3000 Срба је скупљено у Вргинмосту (Кордун), под изговором прекрштавања у католичку вјеру. Сви су убијени од усташа. 700 Срба, мушкарци, жене и дјеца, су убијени у Приједору (Српска).
Аугуст 4.
Усташе хапсе 102 Србина и бацају их у провалију на локацији Бивоље Брдо.
Аугуст 6.
347 Срба је одведено из села Косињ близу мјеста Перишић да се прекрсте у католичку вјеру. Уместо тога су одведени до мјеста Коса и убијени.
Аугуст 10.
Убијено је 5600 Срба у округу Ливно.
Аугуст 17.
Почиње „чишћење“ Мостара. Јевреји у граду су ухапшени, а Срби су протерани у оближња села.
Рани Септембар.
Министар унутрашњих послова „НДХ“ Андрија Артуковић одобрава изградњу концентрационог логора Јасеновац по плановима Макса Лубурића. Међу чуварима и убицама ће бити 6 фратара (монаха) Францисканског реда, укључујући злочинце по имену Мирослав Филиповић-Мајсторовић (познат као „Фра Сотона“ због окрутности) и Звонко Брекало.
Септембар 3.
Усташка Црна Легија је формирана у Сарајеву. Ово је јединица за убијање и масакре цивила, и постаће позната по насињу и злочинима.
Септембар 5.
Италијанска војска почиње поновну окупацију Херцеговине и јадранског приморја, деломично и да заустави покоље Срба и Јевреја. На острву Пагу откривају тела 4500 убијених Срба и 2500 убијених Јевреја.
Септембар 7.
Италијански генерал Виторио Амбросио (Vittorio Ambrosio) даје своју часну реч да ће заштитити Јевреје у областима под његовом командом.
Септембар 15.
Логор Јасеновац. Убијено 600-700 људи који су неспособни за рад.
Септембар 16.
Адолф Хитлер издаје наређење да за сваког убијеног немачког војника у Србији мора бити убијено 50-100 талаца. Немачка команда у Србији то подиже на 100 за сваког убијеног, и 50 за сваког рањеног немачког војника.
Октобар.
Логор Јасеновац, подлогор Крапје. Убијено 4000 људи.
Почиње са радом Логор Сајмиште у Земуну, на немачком Semlin Judenlager. У току рата до јула 1944. је убијено око 47 000 затвореника или послато на стријељање у Јајинце. Већина жртава логора су били Срби, око 9000 Јевреји, и неутврђен број Роми. Укупно је око 200 000 људи прошло кроз логор.
Новембар.
Логор Јасеновац, подлогор Брочице. Убијено 8000 људи. Вођа ХСС Владко Мачек је пуштен из Јасеновца у кућни притвор до краја рата. Његови мемоари укључују и опис логора Јасеновац.
Децембар 12.
„НДХ“ објављује рат САД и Великој Британији.
Децембар 1941 до Фебруар 1942.
Логор Јасеновац, Велика Кошутарица. У 3 месеца убијено је 40000 Срба.
1942. година
Јануар 15.
Усташке јединице учествују у другој офензиви против партизана у источној Босни.
Немачки представник за „НДХ“, Генерал-пуковник Едмунд Глајз фон Хорстенау (Edmund Glaise von Horstenau) пише да су усташе досад убили 300000 Срба.
Април 16.
Анте Павелић издаје проглас наређујући политику: „спаљене земље“ у деловима „НДХ“ са партизанском и четничком активношћу. Између осталог пише да било ко у тим зонама може бити легално убијен.
Април 20.
Свештеник католичке цркве Фрањо Рихар је ухапшен и послат у Јасеновац зато што је одбио да предводи велику мису на годишњицу формирања „НДХ“. Исто је одбио да предводи своје вернике у певању Te Deum на Павелићев рођендан.
Мај 9.
Надбискуп Алојзије Степинац се враћа из 12-дневне посете Ватикану. Амбасадор „НДХ“ у Ватикану пише у свом извештају да је Степинац : „У доброј форми и има борбено расположење према свим непријатељима државе! Поднео је светом оцу штампани рапорт на 9 страница. Показао га је и мени и потврђујем да прати наше гледиште. У нападима на Србе, четнике и комунисте, пронашао је ствари да каже на које ја чак нисам ни помислио.“
Лето.
Укупно 66000 Срба, жена, деце, и мушкараца, је дотерано у логор Јасеновац, углавном из сјеверне Босне. Сви су убијени. Др. Катичић, из Црвеног Крижа (Крста), протествује због масовних убистава дјеце. За казну је послат у логор Стара Градишка по Павелићевој наредби.
Италијанске јединице се повлаче из Херцеговине. Усташе су ипак спријечене у великим покољима Срба због чињенице да су четничке и партизанске јединице ојачале.
Аугуст 10.
Усташе и Гестапо почињу са великим хапшењима преосталих Јевреја и других противника режима у Загребу, Осијеку и другде. Око 1000 људи је убијено у идућа 3 дана.
Аугуст 14.
90 људи је стрељано у Руми од усташа.
Аугуст 18.
Немачки амбасадор у Италији Ото фон Бизмарк шаље захтев Италијанима да подузму мере које су испланирали Нијемци и Хрвати за трансфер Јевреја из Хрватске на исток. Мусолини нема примедби, али већина италијанских команданата игнорише ову наредбу.
Аугуст 19.
90 људи је стрељано у Сремској Митровици од усташа.
Аугуст 24.
140 људи је стрељано у Вуковару од усташа.
Аугуст 25.
Усташе у Вуковару убијају 140 људи под сумњом да су против-усташки расположени.
Аугуст 29-30.
Јасеновац. Усташки кољачи се такмиче ко ће убити више логораша у једном дану. Усташа Петар Брзица убија 1360 људи за један дан са посебним ножем. Изабран је за краља секача вратова и на поклон добија златни сат, сребрни прибор за јело, вино и печено прасе. Др. Никола Килолић, Хрват, је један од сведока овог невиђеног злочина.
Аугуст 30.
Око 200 људи је похапшено у Шиду и пребачено у Сремску Митровицу, где су погубљени.
Рани Септембар.
Црна Легија усташке армије је распуштена под немачким и италијанским притиском.
Септембар 27.
Генерал Марио Роата (Mario Roatta) посећује главни логор за јеврејске избјеглице у месту Краљевица и потрђује свој став да ће заштитити Јевреје од усташа.
Октобар 13.
Усташе из Јасеновца нападају оближња села, убијајући око 600 људи.
Новембар 1.
Група лојалних усташких муслиманских вођа из Босне пише Хитлеру, одобравајући његову политику на Блиском истоку, али осуђују масакр Срба.
Средина Новембра.
Анте Павелић се среће са Хитлером на Источном фронту у Украјини и добија обећање од Хитлера да ће му помоћи да уништи отпор устаника у Босни.
Децембар 17.
Два логораша Јевреја у Јасеновцу успевају да убију чувара и побјегну у партизане. Први пут је штампано свједочење о ужасима Јасеновца у партизанским новинама.
1943. година
Јануар 20.
Немачка операција Вајс. Нијемци, Италијани, усташе и домобрани почињу велику офанзиву да униште отпор у Босни.
Фебруар 2.
Вермахт је поражен код Стаљинграда. Хиљаде усташких војника је убијено или заробљено од Совјета.
Март.
Током посете Загребу, Хајнрих Химлер тврди да су неки Јевреји заштићени у Хрватској као почасни аријевци, и захтева њихову испоруку Њемачкој. „НДХ“ плаћа Њемачкој 30 Рајхсмарака за сваког Јевреја депортованог у Аушвиц. У логору Ђаково, логораши су намерно заражени са тифусом, да се убрза њихово умирање. Умире 567 људи.
Рани Мај.
Надбискуп Степинац посећује Ватикан. Нови усташки амбасадор у Ватикану тврди да: „Степинац делимично одобрава мере предузете против Јевреја, који су у нашој земљи највећи заштитници злочина (абортус) и најчешћи извршиоци истих.“
Мај 15.
Усташе, Немци и Италијани учествују у операцији Шварц. Врхунац је Битка на Сутјесци. Партизанске јединице трпе тешке губитке.
Мај 21.
Усташе муче и убијају 300 Срба из села Манђелос, 300 других је послато у Јасеновац.
Септембар 8.
Капитулација Италије, партизани привремено окупирају Сплит и заробљавају огромну количину оружја пре повлачења. Усташе и Немци тад окупирају далматинску обалу.
Касни Септембар.
Партизани евакуишу неколико стотина Јевреја и Срба са острва Раб, где су били под италијанском заштитом. Неки од ослобођених логораша се придружују партизанима.
1944. година
Пролеће.
Хиљаде припадника „Хрватског Домобранства“ („домобрана“), напуштају јединице или прелазе у партизане. „НДХ“ има контролу једино над већим градовима.
Април 22.
„Балканско Ратно Ваздухопловство“ (Balkan Air Force) састављено од РАФ-а и УСАФ-а у Италији напада Загреб. Степинац осуђује бомбардовање као : „ударац у живо тело хрватског народа.“
Јул.
Логор Сајмиште у Земуну је напуштен од усташа, које су га преузеле од Немаца у мају 1944. У току рата је убијено око 47 000 затвореника или послато на стрељање у Јајинце. Већина жртава логора су били Срби, око 9000 Јевреји, и неутврђен број Роми. Укупно је 200 000 људи прошло кроз логор.
Аугуст 26.
Немачка армијска група Е почиње повлачење са Балкана.
Октобар 20.
Совјетска војска, партизани и грађани Београда ослобађају град. Усташе и Нијемци потом успотављају Сремски фронт.
1945. година
Рани Март.
Усташе масакрирају 100 рањених Срба у Книну.
Март 10.
Неколико вођа четника из Црне Горе и Србије, повлачећи се испред партизана, је на превару похватано од усташа уз помоћ црногорског сепаратисте Секуле Дрљевића. Усташе масакрирају заробљене четнике до посљедњег. Убијени су тако Павле Ђуришић, Петар Баћовић и Драгиша Васић.
Март 15.
Павелић тражи од Степинца да преузме вођство „НДХ“. Степинац разматра понуду али не доноси одлуку.
Март 24.
У писму верницима, Степинац категорично негира да је католичка црква учествовала у ратним злочинима у „НДХ“: "То су лажи срачунате да униште људе за које комунисти сматрају да су препрека њиховом програму."
Април 6.
Партизани заузимају Сарајево.
Април 10.
Степинац држи велику мису у почаст четврте годишњице „НДХ“.
Април 12.
Сремски фронт је пробијен, партизани заузимају Вуковар.
Април 15.
Анте Павелић, Андрија Артуковић, Миле Будак, надбискуп Иван Сарић и други усташе беже из Загреба. По наређењу Павелића, Вјекослав Лубурић добија команду над војском „НДХ“ и води двогодишњи герилски рат против нове комунистичке власти.
Април 22.
Два покушаја бекства из логора Јасеновац. У првом од 600 логораша преживјело је 107, у другом покушају од 176 спасило се само 11.
Мај 3.
У разорени логор Јасеновац прве су ушле стрељачке чете 1. батаљона 4. српске бригаде 21. народно-ослободилачке ударне дивизије Југословенске армије (НОВЈ). Логор је порушен од усташа неколико дана раније. Државна комисија Југославије утврђује после рата да је број жртава у логору 500 000 - 600 000. По израелском центру Јад Вашем, број жртава у логору Јасеновац је 600 000, од којих 25000 Јевреја, по изворима неких високих Немачких официра број жртава износи око 800.000, неки историчари наводе податке и преко 1.000.000 жртава.
Мај 8.
Немачка капитулира. Партизани улазе у Загреб напуштен од усташа.
Мај 13.
Прва југословенска армија добија наређење да спречи бекство усташких вођа и главнине усташке војске. То се завршава неуспехом, већина усташа бежи у Аустрију.
