Лубурић Вјекослав ѕвани "Макс" |
Број жртава никада није тачно утврђен. Логорска архива је два пута уништавана, (почетком 1943. и априла 1945. године).
Усташки официр и комадант система концетрациони логор Јасеновац. У једном тренутку је сам за себе изјавио да је пореклом Србин из Црне Горе, али да су му се преци давно покатоличили.
Пре рата Лубурић је био познат као обични злочинац и кажњаван ради разних кривичних дела. Из оригиналног темељног полицијског листа, а који је пронађен код загребачког редарства, види се, да је Лубурић пресудом од 7. септембра 1929. био кажњен са 2 дана затвора ради скитње, а пресудом Окружног суда у Мостару од 5. децембра 1931. са 5 месеци строгог затвора ради проневјерења своте од 8.305. динара на штету Јавне берзе рада у Мостару, па још једном хапшен ради поновног дела проневјере.Лубурић је био обична скитница и зазирао од сваког поштеног рада, па кад је Анте Павелић побегао у емиграцију, пошао је он за њим и прошао обуку у разним усташким логорима у Мађарској и Италији.Име "Макс" Вјекослав Лубурић добио је од свог дугогодишњег пријатеља Јуре Францетића приликом боравка у усташком кампу Јанка Пуста.
9. октобра 1942. приредио је Лубурић у Јасеновцу свечаност, те је усташама подиелио златне и сребрне медаље, које им је Павелић наменио као награду "за заслуге".На том је банкету Лубурић, пијан као и остали његови "дужносници", држао говор и према исказу једнога сведока рекао дословно ово:
„..и тако смо вам ми у овој години овдје у Јасеновцу поклали и више људи него османлиско царство за цијело време боравка Турака у Европи.“
 |
Лотар Рендулић - Немачки генерал - пуковник, (националност хрват) 350.000 ubijenih Srba ne računajući Jevreje i Rome. |
 |
Александар фон Лер Генерал-пуковник, командује 12 армијом на Балкану као комадант немачких трупа на југоистоку. -400.000 убијених Срба не рачунајићи Јевреје и Роме |
Херман Нојбахер - više od 750.000 |
Херман Нојбахер је као ,,летећи дипломата`` провео од 1940 до 1945 године на Балкану. Kao високи чиновник Министарства иностраних послова Трећег рајха био је у непосредним контактима са министром Рибентропом, па и самим Хитлером.
У његовим мемоарима постоји поглавље „Репресалије" само у одељку о Србима, код других балканских народа нема ничег сличног. нека његова запажања:
1) „Срби су постали дивљач за одстрел, свако је могао да их некажњено прогони и убија".
2) „Након што се Југославија распала, уследио је хрватски осветнички поход уништавања православних Срба. Овај догађај спада у најужаснија масовна убиства током целе светске историје"
3) „Рецепт за православне, који је примио усташки вођа и поглавник, председник Независне Државе Хрватске, Анте Павелић, подсећа на најкрвавије религиозне ратове: 'Једна трећина мора да постане католичка, једна трећина мора да напусти земљу, а једна трећина мора да умре. Последња тачка програма била је и спроведена у дело. Када усташке вође причају о томе да су заклали милион православних Срба - укључујући бебе, децу, жене и старце то је онда, по мени, претеривање и самохвалисање. На основу извештаја који су стигли до мене, процењујем да број невиних, ненаорузаних, закланих Срба износи око 750 000.Када сам, по ко зна који пут, у Главном штабу ставио на дневни ред извештаје о истински ужасним стварима које се одвијају у Хрватској, Хитлер ми је овако одговорио: „И ја сам поглавнику казао да није могуће само тако искоренити ту мањину, јер је она, једноставно, превелика. - Да, када би човек тачно знао где је граница уништавања једног народа“!
4) „У правцу Србије кретала се непрегледна колона српских избеглица, који су бежали из НДХ".
6) „Најјаче ткиво, најснажнији народ на окупираном Балкану је српски, а он је најгоре прошао".
7) „Хитлер је припадао оној врсти Аустријанаца која полако изумире, а која од године 1914. има анти-српски комплекс и то због убиства престолонаследника у Сарајеву и избијања Првог светског рата".
Веровао је да титула „Пруси Балкана" не припада Бугарима већ Србима, додавши: „За ову титулу, међутим, тренутно се нико не такмичи" (1953). Срби нису спремни на компромисе без којих је живот немогућ, па је из тога Нојбахер извукао закључак да нису у „довољној мери политички обдарен народ", будући да је правда морална а интерес државна категорија.
Ернст Фик
Генерал мајор Ернст Фик у извештају СС бригаде од 16 марта 1944 године врховном комаданту СС-а Химлеру писао је:
,,Хрватска партијска група усташе је католичка, недисциплинована, рђаво војно обучена, за борбу делом непоуздана и при том позната што је 600.000-700.000 верских и политички другачије настројених заклала по балканским методама. Они себе означују као хрватски СС.
Земаљска комисија Хрватске, основана 1945., констатовала је у извештају Међународном војном суду у Нирнбергу, да је број жртава између 500.000 и 600.000. О усташким злочинима постоји велика документација. Међутим власти у бившој СФРЈ нису никада дозволиле да се она истражи, па чак ни у најтајнијој форми. Највероватније је ово чињено из страха да би се тиме морала избрисати одредница усташа = четник, по броју жртава. Жртве логора били су готово искључиво Срби, Јевреји и Роми, као и комунисти.
Израелски Јад-Вашем центар наводи око 600.000 жртава геноцида у логору Јасеновац.
По налазима Енциклопедије холокауста Меморијалног музеја холокауста у Вашингтону, усташки режим је у периоду од 1941. до 1943. год. усмртио преко 250.000 хрватских и босанских Срба, од којих више десетина хиљада само у Јасеновцу.
Центар Симон Визентал у Лос Анђелесу процењује да је у Јасеновцу убијено око 600.000 Срба, Јевреја, Рома и хрватских антифашиста.
Državna komisija Jugoslavije iz 1946, procenila je broj žrtava na 500.000 do 600.000.
Југословенски историчар и Титов биограф Владимир Дедијер проценио је број жртава Јасеновца на 700.000 до 1,2 милиона. Са овом проценом се слаже и бивши министар спољних послова Србије Вук Драшковић.
Београдски музеј холокауста има списак од 80.022 имена погинулих, већином из Јасеновца. Од тог броја: 52.000 Срба, 16.000 Јевреја, 12.000 Хрвата и близу 10.000 Рома
Владика Атанасије Јефтић у својој књизи "Великомученички Јасеновац" спомиње "преко 700.000 убијених"
Исидор Леви је крајем 1985. изјавио да је водио евиденцију ликвидираних логораша. Он је сматрао да је усташки пакао у Јасеновцу прогутао око 1.000.000 жртава.
Из немачких архива главног штаба Вермахта, који је био у Загребу, постоји извештај из краја 1944. у коме се говори да је у Јасеновцу убијено 860.000 људи, који су припадали народима, дакле око 800.000 Срба.
Лист "Борба" је објавила изјаву 8. маја 1945. године, у чланку Ивана Потрча: "Усташе су пре свог бекства из Јасеновца поубијале све затворенике. Ту је на зверски начин побијено и поклано од 1941. године 800.000 мушкараца, жена и дјеце".
Милан Дуземлић, општински секретар у варошици Јасеновац, свједочио је, како је Он до 21. децембра 1943. у својим рукама имао 900.000 картона побијених лица у Јасеновачком логору.
Према процени, која се ослања на исказе преживелих и признања заробљених усташких злочинаца из Јасеновачког логора, број јасеновачких жртава премашује 700.000
Поглавник НДХ Анте Павелић изјављује опуномоћенику министра спољних послова Немачке Вазенмајеру, почетком 1943. године, да је број Срба у НДХ, од 30 одсто у априлу 1941. спао на 12 до 15 одсто, што је, хвалећи се "позитивно за Хрватску државу". То је био уједно резултат његове наредбе, прољећа 1942., да "логор Јасеновац може да прими неограничен број заточеника", само да би се у њему што више убијало.Тако је настао симбол најбруталнијег злочина геноцида над српским народом.
Из архиве у Вашингтону, Серђо Кризма објавио је карту Југославије и приказао "Покољ невиног српског становништва" од априла 1941. до августа 1942. године тј. за 16 месеци:
Немци су убили 78.000 Срба,
Италијани - 20.000,
Мађари - 30.000,
Хрвати - 600.000,
Албанци - 10.000,
Бугари - 6.000.
За поменути период убијено је 744.000 Срба.
На основу америчких архива, објављена је публикација у Америци под насловом "Genocide in Croatia" (Геноцид у Хрватској) у којој је наведено да је убијено 750.000 Срба, 60.000 Јевреја. Када је то предочено председнику Сједињених Америчких Држава Франклин Делано Рузвелту, марта 1943. године, изјавио је: "Хрвате треба ставити под туторство..."
Председник Рузвелт је био потрешен извештајима о покољу Срба у НДХ, који су по дивљаштву и свирепости прелазили и најгоре нацистичке злочине. Зато је овај великан наговарао, преко Фотића, убеђивао Србе, да не би требало ни да помишљају да после рата живе у заједници са својим убицама!
