У Америци је покренут судски поступак против Ватиканске банке и реда фрањеваца, коме је циљ да се поврати нацистички плен познат под именом усташко благо. Њега сачињавају злато, дијаманти и друге драгоцености које је Хрватска, као савезник нациста, опљачкала од Срба, Јевреја и Рома током Другог светског рата а које су фрањевачки ред Мале браће и Ватиканска банка по завршетку рата ‘‘опрали’‘. Но значај овог процеса превазилази вредност злата и дијаманата иначе процењену на неколико милиона долара. Оштећени пре свега желе да знају ко је ‘‘опрао’‘ опљачкане драгоцености и шта је са њима учињено, и то је и извор невоља: истина је непријатна по неколико поглавара Римокатоличке цркве, од Пија Дванаестог до садашњег папе.
Фра Крунослав Драгановић, прикладно назван ‘‘Златним фратром’‘, био је усташки официр који се специјализовао за прање новца и који је помогао хиљадама нациста да преко ватиканских ‘‘пацовских канала’‘ побегну из Европе, да би постао амерички шпијун; још један прелат, фра Доминик Мандић, велики дефинитор и благајник фрањевачког реда у Риму, заговорник бизарних расних теорија о супериорности Хрвата, и главни нацистички ратни злочинац Анте Павелић, који је избегао правду и био ултра-католички диктатор нацистичке Хрватске. Павелић и његове лојалне усташе, црнокошуљаши, побили су више стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома у само њему својственим окрутним концентрационим логорима, уживајући у паљењу села православних ‘‘шизматика’‘ и клању њихових становника са пуним знањем Ватикана. Павелић је умро у изгнанству у Шпанији 1959, када се да се његов усташки терористички покрет већ чврсто укоренио у Аргентини, САД, Канади и Аустралији.
Мандић, Драгановић и Павелић били су надлежни за конвој од десет камиона натоварених нацистичким пленом који је 1946. ушао на трг Светог Петра и који је примљен у Ватиканску банку. Сведочење америчког специјалног агента базираног у Риму и дато под заклетвом, Вилијема Гоуена, који је надгледао усташки покрет 1947. потврђује истинитост овог догађаја. Гоуен се инфилтрирао у једно усташко прибежиште које су водили Драгановић и Мандић и саслушавао је Драгановића и његове сараднике који су признали своју умешаност у предају блага Ватиканској банци. Амерички државни документи указују на умешаност особа на знатно вишим положајима – помињу се имена Џима Англетона, шефа Ције у Риму и Монтинија, ватиканског државног подсекретара сада већ покојног папе Павла Шестог. Гауенова каријера специјалног агента због овога је била окончана и он је повучен из Рима да би одговарао пред злогласним Комитетом за неамеричке активности америчког Конгреса.
Госпа ступа на сцену
Фрањевачки ред је поред Ватиканске банке био главни надлежни за усташко благо у САД. Године 1952, фра Доминик Мандић, један од главних управитеља благом, доселио се у Чикаго где је усташким новцем основао фрањевачку издавачку империју посвећену расистичкој пропаганди, која је поред осталог тврдила да су Хрвати Аријевци, а да су Срби потомци Африканаца. Још једна фрањевачка превара била је Госпа, хрватска Девица Марија, која се први пут јавила у малом селу Међугорју, у Херцеговини, недалеко од места на коме су током Другог светског рата поклани бројни Срби. На десету годишњицу њеног јављања избио је рат између Хрватске и Југославије. Они који су усмеравали људе којима се Госпа приказала и пропагирали њено јављање били су хрватски фрањевци из реда Мале браће, чијим су се измишљотинама супротставили локални бискупи и – са закашњењем – Ватикан, 2008. године. Сматра се да је новац потекао од усташког блага одиграо велику улогу у феномену Међугорја.
Упркос десетогодишњем судском процесу ова стварна прича о анђелима и демонима наставља да се одвија у савезним судовима у Калифорнији, уз пристизање нових информација као што је откриће да су дијаманти из усташког блага преко Римокатоличке цркве послати у Хрватску за куповину оружја деведесетих година прошлог века као и заверу чији је циљ био атентат на председника Боливије Еву Моралеса..У наведеним припремама за атентат директно су учестовале хрватски добровољци Марио Ф. Тадић и Едуардо Роса Флорес звани Чико.
За сада ни на једној страни нема помака, упркос растућем броју доказа да су Ватиканска банка и фрањевци умешани у усташка злочиначка дела.
