ВЛАДИМИР ДЕДИЈЕР
ВАТИКАН
И
ЈАСЕНОВАЦ
Документи
Глава друга
НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА, КЛЕРИКАЛНО-НАЦИФАШИСТИЧКА ТВОРЕВИНА
1. ПАВЕЛИЋЕВА ПРИСЕГА БОГУ СВЕМОГУЋЕМ Текст присеге Поглавника гласи:
»Ја др. Анте Павелић, Поглавник НДХ, присижем Богу свемогуће-му, свезнајућему, да ћу бити вјеран хрватском народу и све радити за њјегово добро, да ћу чувати и бранити независност државе Хрватске, те да ћу се у своме раду држати усташких начела. Тако ми Бог помогао!«
Прије присеге министара Поглавник им је управио ове ријечи:
»Министри, стојите пред свечаним чином, у којем ћете положити при-сегу у часу када будете преузимали у своје руке послове народне, пос-лове државне, послове у НДХ. Ја Вам дозивам пред очи светост присеге и посљједице пред Богом и пред хрватским народом за оно што будете чинили, вашу одговорност пред Богом и пред хрватским народом за сваки чин или пропуст што бисте га на штету или на зло хрватског народа и НДХ учинили.« Послије тога јављјали су се редом министри, који су полагали при-сегу овако: »Ја Славко Кватерник, Ја др. Мирко Пук итд. .. присижем Богу свемогућему и свезнајућему, да ћу хрватском народу, НДХ и Поглавнику као претставнику њјеног суверенитета вјеран бити, да ћу уставне одредбе и законе њјене поштивати и њјих се држати, да ћу у свом раду добро НДХ и народа хрватског увијек пред очима имати и пожртвовно га промицати и да ћу све своје силе и своје знањје уложити у вршењје своје дужности. Тако ми Бог помогао! Амен!«
Министри су ову присегу положили понављјајући ријечи Поглавника, који им је свакоме особно честитао послије положене присеге.
Након тога је замјеник Поглавника и Војсковођа Славко Кватер-ник поздравио Поглавника и рекао:
»Поглавниче! У име хрватског народа, у име присутних министара, обећајем ти, да ћемо савјесно вршити наше дужности. Ти заповиједај, ми ћемо слушати, Ти одреди, ми ћемо радити! Сви ми и цијели хрватски народ за Тобом у живот и смрт!«
(В. Новак, Магнум цримен, стр. 548)
2. ОСНОВНИ ЗАКОНИ НДХ а) ЗАКОНСКА ОДРЕДБА О ЗАБРАНИ ЋИРИЛИЦЕ
§1.
На подручју Независне Државе Хрватске забрањјује се употреба ћирилице.
§2.
Ова законска одредба ступа на снагу даном проглашењја у »На-родним Новинама«, а проведењје повјерава се министарству унутрашњјих послова.
У Загребу, 25. травњја 1941.
Поглавник: Др. Анте Павелић, в. р.
Број XXВ-33-З. п. — 1941. Предсједник
законодавног повјереништва при Поглавнику:
Др. Милован Жанић, в. р.
б) ПРОВЕДБЕНА НАРЕДБА МИНИСТАРСТВА УНУТАРНЈИХ ПОСЛОВА ЗАКОНСКОЈ ОДРЕДБИ О ЗАБРАНИ ЋИРИЛИЦЕ
§1.
Забрањјена је свака употреба ћирилице на цијелом подручју Неза-висне Државе Хрватске. То се нарочито односи на цијело пословањје свиб државних и самоуправних тијела, на уреде јавног поретка, на трговачке и њјима сличне књјиге и дописивањје и на све јавне написе.
Према томе наређујем:
да се на цијелом подручју Независне Државе Хрватске одмах обу-стави свака употреба ћирилице у јавном и приватном животу. Свако штам-пањје ма какових књјига ћирилицом је забрањјено.
Сви јавни написи писани ћирилицом имају се неодвлачно, а најкасније у року три дана скинути.
§2.
Прекршитељји ове наредбе казнит ће се по управним областима нов-чано 10.000 динара и затвором до мјесец дана.
У Загребу, 25. травњја 1941.
Број 34-З. п. — 1941. Министар унутарњјих послова:
Др. Андрија Артуковић, в. р.
(»Народне новине«, 25. травњја 1941)
ц) ЗАКОНСКА ОДРЕДБА О РАСНОЈ ПРИПАДНОСТИ На приједлог министра унутарњјих послова прописујем и проглашујем
ЗАКОНСКУ ОДРЕДБУ О РАСНОЈ ПРИПАДНОСТИ
Точка 1.
Аријског поријетла је особа, која потјече од предака, који су припад-ници еуропске расне заједнице или који потјечу од потомака те заједнице изван Еуропе.
У колико за становите службе не постоје друге одредбе аријско се поријетло доказује крсним (родним) и вјенчаним листом предака првог и другог кољјена (родитељја те дједова и бака). Код припадника исламске вјерске заједнице, који не могу придонијети наведене исправе, потребно је писмено посвједочењје двојице вјеродостојних свједока, који су по-знавали њјихове предке, да међу њјима нема особа неаријског поријетла.
У двојбеним случајевима доноси одлуку министарство унутарњјих по-слова на приједлог раснополитичког повјеренства.
Точка 2.
Особе, које поред аријских предака имају једног предка другог ко-љјена Зидова или другог еуропског неаријца по раси изједначују се обзиром на стицањје држављјанства с особама аријског поријетла.
Особе са два предка другог кољјена Жидова по раси такођер могу бити обзиром на држављјанство изједначене с особама аријског поријетла, у колико то у токчи 3. није другачије одређено.
Точка 3.
Као Зидови у смислу ове законске одредбе вриједе:
1. Особе, које потјечу барем од троје предака другог кољјена (дје-дова и бака), који су Жидови по раси. Дједови и баке вриједе као Жидови, ако су мојсијеве вјере или су се у тој вјери родили.
2. Особе, које имају два предка другог кољјена, који су Жидови по раси, и то у овим случајевима:
а) ако су биле 10. травњја 1941. припадници мојсијеве вјере или ако су касније на ту вјеру прешли;
б) ако имају брачног друга, који вриједи као Жидов у смислу 1.; .
ц) ако су послије ступањја на снагу ове законске одредбе склопили брак с особом, која има двоје или више предака другог кољјена Жидова по раси, и потомци из таквог брака;
д) ако су незаконита дјеца са Жидовом у смислу 1., а роде се послије сијечњја 1942.;
е) ако министарство за унутарњје послове на образложени приједлог раснополитичког повјеренства одлучи, да вриједе као Зидови.
3. Особе, рођене изван територија Независне Државе Хрватске од ро-дитељја, који не потјечу из Независне Државе Хрватске ако су биле 10. трав-њја 1941. мојсијеве вјере или имају најмањје двоје предака другог ко-љјена Зидова по раси, или вриједе као Жидови у смислу закона земљје, из које потјечу.
4. Особе, које су послије ступањја на снагу ове законске одредбе склопиле обилажењјем законске одредбе о заштити аријске крви брак, који је забрањјен и њјихови потомци.
5. Особе, која су незаконита дјеца Жидовки у смислу 1.
Точка 4.
Као Циганин у смислу ове законске одредбе вриједи особа, која по-тјече од двају или више предака другог кољјена, који су Цигани по раси.
Точка 5.
Код министарства унутарњјих послова оснива се расно политичко повје-ренство, које донаша мнијењја и приједлоге у свим двојбеним случајевима расне припадности.
Коначно рјешењје у двојбеним случајевима расне припадности до-наша министарство унутарњјих послова.
Прописе о устројству и дјелокругу рада тога повјеренства издати ће министарство унутарњјих послова посебном наредбом.
Точка 6.
Особама, које су се прије 10. травњја 1941. исказале заслужнима за Хрватски народ, напосе за њјегово ослобођењје, као и њјиховим брачним друговима, с којима су склопиле брак прије ступањја на снагу ове закон-ске одредбе и потомцима из таквог брака, у колико би се на те особе мо-гла односити ова наредба, може поглавар државе изван прописа ове наред-бе признати сва права, која припадају особама аријског поријетла.
Точка 7.
Проведба ове наредбе повјерава се министру унутарњјих послова.
Точка 8.
Ова законска одредба ступа на снагу даном проглашењја у На-родним новинама.
У Загребу 30. травњја 1941.
Поглавник: Др. Анте Павелић, в. р.
Број:XЛВ-67 З. п. 41.
Предсједник законодавног повјереништва при Поглавнику: Др. Милован Жанић, в. р.
(»Народне новине«, 30. травњја 1941)
д) ЗАКОНСКА ОДРЕДБА О ЗАШТИТИ НАРОДНЕ И АРИЈСКЕ КУЛТУРЕ ХРВАТСКОГ НАРОДА
§1.
Жидови по раси не смију никаквом сурадњјом утјецати на изградњји народне и аријске културе, па им се забрањјује свако судјеловањје у ра-ду, организацијама и установама друштвеног, омладинског, спортског и културног живота хрватског народа уопће, а напосе у књјижевности, нови-нарству, ликовној и глазбеној умјетности, урбанизму, казалишту и филму.
§2.
Проведба ове законске одредбе повјерава се надлежним министар-ствима богоштовљја и наставе, удружбе и унутарњјих послова.
§3.
Ова законска одредба ступа на снагу даном проглашењја у »На-родним новинама«.
У Загребу, дне 4. липњја 1941.
Поглавник: Др. Анте Павелић, в. р.
Број ЦXЛВИИ-333-З. п. — 1941.
Министар богоштовљја и наставе: Др. Миле Будак, в. р.
Министар удружбе: Др. Јозо Думанџжић, в. р.
Министар унутарњјих послова: Др. Андрија Артуковић, в. р.
(»Народне новине«, 4. липњја 1941)
е) ЗАКОНСКА ОДРЕДБА О ЗАШТИТИ АРИЈСКЕ КРВИ И ЧАСТИ ХРВАТСКОГ НАРОДА
Точка 1.
Брак Жидова и иних особа, које нису аријског поријетла с особама аријског поријекла, је забрањјен. Исто тако је забрањјен брак особе, која поред аријских предака има једног предка другог кољјена по раси Зидова или другог еуропског неаријца с особом, која је по раси једнаког поријетла.
Које особе вриједе као Зидови или неаријци одређује законска одредба о расној припадности.
Точка 2.
Посебна дозвола за склапањје брака потребна је у слиједећим слу-
чајевима:
1. за брак особе са два предка другог кољјена Зидова по раси с особом, која имаде једног предка другог кољјена еуропског неаријца по раси, или с особом, која је аријског поријетла;
2. за брак особе, која имаде међу предцима припаднике других нееуропских раса с особом исто таквог поријетла, или с особом, која имаде једног или два предка другог кољјена Жидова по раси или једног предка другог кољјена Циганина по раси, или с особом аријског поријетла;
3. за брак између држављјана и државних припадника, уколико нису по точки 1. забрањјени.
Дозволу за такав брак издаје министарство унутарњјих послова по саслушањју раснополитичког повјеренства.
Точка 3.
Изванбрачно сполно опћењје Жидова или ине особе, која није аријске крви, са женском особом аријског поријетла је забрањјено.
Мушка неаријска особа, која се огријеши против ове забране почињја злочин оскврнућа расе, те се кажњјава са затвором или тамницом. У наро-чито тешким случајевима, напосе ако се ради о силовањју невине девојке, може се изрећи смртна казна.
Точка 4.
Жидови или ине особе, које нису аријског поријетла, не смију запослити у кућанству женске особе аријског поријетла испод 45 година старости.
Точка 5.
Неаријцима и државним припадницима је забрањјено извјешањје хрват-ске државне и народне заставе и истицањје хрватских народних боја и емблема.
Све промјене жидовских презимена које су извршене послије 1. про-синца 1918. стављјају се изван кријепости, те се имају замијенити са првот-ним презименима.
Тко је Жидов одређује законска одредба о расној припадности.
Точка 6.
Министар за унутарњје послове издат ће наредбе о проведби ове за-конске одредбе.
Точка 7.
Ова законска одредба ступа на снагу даном проглашењја у Народ-ним новинама
Загреб, 30. травњја 1941.
Поглавник: Др. Анте Павелић, в. р.
Број: XЛИВ-67-З. п.-1941.
Предсједник законодавног повјереништва при Поглавнику: Др. Милован Жанић, в. р.
(»Народне новине«, 30. травњја 1941)
ф) НАРЕДБА О ПРОМЈЕНИ ЖИДОВСКИХ ПРЕЗИМЕНА И ОЗНАЧАВАНЈУ ЖИДОВА И ЖИДОВСКИХ ТВРТКА
На темељју точке 5. законске одредбе о заштити аријске крви и части хрватског народа прописујем ову
НАРЕДБУ
о промјени жидовских презимена и означавањју Жидова и жидовских
твртка
§1.
Све дозволе за промјену презимена, које су биле послије 1. просинца 1918. подијељјене особама, које су Жидови по раси у смислу т. 3. законске одредбе о расној припадности, стављјају се изван кријепости. Те особе има-ду презимена замијенити с пријашњјим презименима, која се имаду писати с истим правописом, како су се тада писала. То враћањје на пријашњје пре-зиме вриједи и за супруге и за потомке, ако носе презиме, које се има замијенити.
Изузети су слиједећи случајеви:
а) ако је особа, која је Жидов по раси незаконито дијете оца, Жидова по раси, па је добила дозволу да носи име свога наравног оца. Међутим, ако тај наравни отац има замијенити у смислу ове наредбе своје презиме, тада и њјегово незаконито дијете добива очево промијењјено презиме.
б) ако је особа, која је Жидов по раси, била адоптирана од особе, која је Жидов по раси, те је примила име свог адоптивног оца. Међутим, ако адоптивни отац мора у смислу ове наредбе промјенити своје презиме, прима и адоптивно дијете очево промијењјено презиме.
ц) ако је особа, која је Жидов по раси, промијенила своје презиме у презиме, које је узето из хебрејског језика.
д) ако је особа, која је Жидов по раси, промијенила своје презиме у презиме, које су прије имали мушки предци мушке лозе.
§2.
Особе, које по § 1. мијењјају презиме, имаду у року од 8 (осам)
дана:
а) пријавити промјену презимена код редарствене власти, опћинског (градског) поглаварства и код матичног уреда богоштовне опћине, а ако су кршћани или припадници исламске вјерске заједнице, код дотичног жупног односно муфтијског уреда.
б) ако врше какав обрт, или се баве трговином или индустријом има-ду пријавити промену презимена код надлежне обртне власти, и ако је твртка уписана у трговачким регистрима, пријавити надлежном трговачком суду. Ако твртка носи презиме власника, који мијењја презиме у смислу ове наредбе, има се истодобно промијенити и назив твртке према промјени презимена, што се има у напријед наведеној пријави истакнути.
ц) ако су вршитељји слободних звањја, имаду промјену презимена пријавити надлежној комори.
д) ако су државни, самоуправни или приватни службеници, имаду про-мјену презимена јавити поглавару свог уреда.
§3.
Све особе, које по § 1. мијењјају презиме, не смију се више ни у јавном ни у приватном животу служити другим него тим презименом.
Јавне исправе, које гласе на напуштено презиме, имаду се у року од 8 (осам) дана предложити властима, које су их издале, ради исправка презимена.
Написане плоче особа, које мијењјају презиме у смислу ове наредбе имаду се у року од 8 (осам) дана измијенити с плочама, које носе измије-њјено презиме.
§4.
Особама, које су Жидови по раси, не ће се више издавати дозволе за промјену презимена изузев случајеве из § 1. точке а) до д) ове наредбе.
§5.
Жидовима по раси забрањјена је упораба сваког псеудонима.
Твртке, којих су власници Жидови по раси, као и твртке код којих је само један сувласник Жидов по раси, сматрају се жидовским тврткама. Ако је твртка или подузеће јуридичка особа, таква твртка и такво подузеће је жидовско, ако је на водећем мјесту (управни одбор, надзорни одбор, равнатељјство), ма и један Жидов по раси, или ако припада више ^од једне четвртине главнице Жидовима по раси или ако имаду учесници, Жидови по раси, 50% или више гласова.
Такве твртке не смију имати називе, по којима би се могло закљју-чити, да се ради о народној односно аријској твртци, па имаду у року од 8 (осам) дана промијенити свој назив и промјену назива пријавити ради уписа у обртне и судске регистре.
(Архив Владимира Дедијера)
Факсимил »Министарске наредбе о мјесној надлежности покретног пријеког суда« од 14. јула 1941. године.
§7.
На написаним плочама жидовсикх твртка (§ 6.) имаде се у року од 8 (осам) дана крај имени твртке једнако великим словима означити име и презиме Жидова власника односно сувласника.
§8.
Особе, које су Жидови по раси, не смију на себи носити хрватске на-родне боје и аријске емблеме. Исто тако забрањјено је такве боје и ембле-ме, као и хрватске народне или државне заставе, истицати на жидовским становима, установама и пословницама.
(»Народне новине«, 4. липњја 1941)
г) НАРЕДБА О МЕСНОЈ НАДЛЕЖНОСТИ ПОКРЕТНОГ ПРЕКОГ СУДА
Број 42676-1941
Бр. Рег. 9/1 37 к. 87
МИНИСТАРСКАНАРЕДБА о мјесној надлежности покретног пријеког суда
На темељју законске одредбе о покретном пријеком суду од 24. липњја 1941. број 26863 изашиљјем овиме покретни пријеки суд који се са-стоји од Дра Мехмеда Хајровића, предстојника Котарског суда у Прњја-вору као предсједника, усташу Дра Октавијана Свјежића и Срећка Ровера, усташу из Сарајева, као чланове тога суда, дра Антуна Матијевића, котар-ског судца из Сарајева, као државног тужитељја код тога покретног при-јеког суда.
За замјенике чланова покретног пријеког суда именујем Драгу Малтарића, судског приправника, и Касима Буквића, усташу, обадвојицу из Сарајева.
Мјестна надлежност постављјенога пријеког суда протеже се на под-ручје судбених столова у Билећу, Луци, Дервенти, Сарајеву, Травнику, те за подручје Судбених столова у Долњјој Тузли и Мостару узевши дијелове потоњјих двају Судбених столова, који се налазе привремено под упра-вом војних области.
Овим се ограничује мјестна надлежност покретног пријеког суда у Загребу постављјеног министарском наредбом од 24/ВИ-1941. број 26863.
Овај покретни суд надлежан је судити сва кажњјива дјела из §-а 2 за-конске одредбе о покретном пријеком суду од 21. липњја 1941. са свим накнадним промјенама и допунама ове законске одредбе.
У Загребу, дне 14. српњја 1941.
Министар правосуђа и богоштовљја: Др Мирко Пук, в. р.
(Архив Владимира Дедијера)
х) НАРЕДБА О УСТРОЈСТВУ И ДЕЛОКРУГУ РАДА »РАСНОПОЛИТИЧКОГ ПОВЈЕРЕНСТВА«
На темељју т. 5. законске одредбе о расној припадности пропису-јем ову
НАРЕДБУ
о устројству и дјелокругу рада раснополитичког повјеренства
§ 1.
Раснополитичко повјеренство Независне Државе Хрватске има сли-једеће задатке:
а) израђивати приједлоге и нацрте закона, законских одредаба и на-редаба, које засјецају у подручје расне биологије, расне политике и расне хигијене или еугенике;
б) давати мнијењје о свим приједлозима закона, законских одреда-ба и наредаба Независне Државе Хрватске, који су такве нарави, да их треба ускладити с начелима расне политике и еугенике;
ц) давати мнијењје о свим предметима из дјелокруга наведеног у точки а), које му упућују власти;
д) давати мнијењје и стављјати приједлоге у свим двојбеним случа-јевима расне припадности;
е) прикупљјати материјал за расну и сродствену статистику Независне Државе Хрватске;
ф) давати потицај за знанствено проучавањје свих питањја из дјело-круга повјеренства;
г) настојати око просвјећивањја народа у погледу расне биологије, расне политике и еугенике;
х) подржавати везе са сличним установама у другим државама.
§ 2.
Раснополитичко повјеренство састоји се из раснополитичког вијећа, раснополитичког уреда и других помоћних органа.
§ 3.
Вијеће раснополитичког повјеренства састоји се од најмањје девет вијећника, које именује министар унутарњјих послова из редова стручњја-ка и то: биолога, лијечника, правника, педагога и стручњјака из народног господарства. Вијећници као и њјихови брачни другови морају бити чистог аријског поријетла. Као члан вијећа судјелује у раду и изасланик министра унутарњјих послова.
Вијећу предсједа предсједник, којега, као и њјегове замјенике, именује министар унутарњјих послова између чланова вијећа.
Вијеће врши свој рад у сједницама, које сазива предсједник према потреби. У сврху расправе предмета из специјалних подручја предсједник
према потреби оснива одборе с прочелницима. Вијеће закљјучује већином гласова, а у случају подијељјених гласова одлучује предсједатељј.
Предсједник може у вијеће позвати и особе изван вијећа, стручњјаке за питањја о којима се вијећа. Они судјелују у расправама, али не у до-ношењју одлука и дужни су о свему чувати највећу тајну.
Поближе о раду вијећа прописат ће се пословником, који издаје вијеће с одобрењјем министра унутарњјих послова.
§ 4.
Вијећници су дужни присуствовати сједницама и до одређеног вре-мена израдити повјерене им реферате. О раду вијећа има се чувати најстро-жа тајна. Док вијећници судјелују у сједницама вијећа, ослобађају се дру-гих службених дужности. Установе, којима припадају, имају им пружити сва расположива помагала за њјихов рад у повјеренству.
Чланови раснополитичког вијећа примају за свој рад у вијећу награ-ду, коју одређује министар унутарњјих послова.
§5.
Раснополитички уред организира се у саставу министарства унутарњјих послова. Сви службеници, који раде у раснополитичком уреду, као и њјихови брачни другови, морају бити чистог аријског поријетла.
§ 6.
Раснополитички уред прима све предмете упућене раснополитичком повјеренству, достављја их предсједнику вијећа, извршује све одлуке вијећа и обављја све писарничке, архивске и статистичке послове.
§ 7.
У свакогодишњјем прорачуну министарства унутарњјих послова осигуравају се средства за потребе раснополитичког повјеренства.
§ 8.
Ова наредба ступа на снагу даном проглашењја у Народним но-винама.
У Загребу, дне 4. липњја 1941. Број: 304-З. п. — 1941.
Министар унутарњјих послова Др. Артуковић, в. р.
(»Народне новине«, 4. липњја 1941)
и) ОДРЕДБА МИНИСТАРСТВА ПРАВОСУЂА И БОГОШТОВЛЈА НДХ ОД 16. АВГУСТА 1941. ДА СЕ ДЕПОНОВАНИ НОВАЦ И
ДРАГОЦЕНОСТИ НЕ МОГУ ИЗДАВАТИ ВЛАСНИЦИМА
СРБИМА КОЈИ СЕ ИСЕЛЈАВАЈУ, ДОК ГОТОВ НОВАЦ
И ДРАГОЦЕНОСТИ МОГУ ПОНЕТИ СА СОБОМ ДО
КОНЦЕНТРАЦИОНОГ ЛОГОРА, ГДЕ ЦЕ ИМ БИТИ ОДУЗЕТ1
НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА МИНИСТАРСТВО ПРАВОСУЂА И БОГОШТОВЛЈА
Број 53.836-1941. Загреб, 16. коловаза 1941.
СВИМ СУДОВИМА И ПРАВОСУДНИМ УСТАНОВАМА.
Поводом упита једног Котарског суда, како се има поступити са захтјевима исељјеника Срба поводом њјихова исељјавањја за изручењје пу-пилног новца и драгоцјености положених у депозитним мјестима, одређује се:
Приједлози, молбе или тражењја изсељјеника Срба поводом њјихова из-сељјавањја, да им се изручи сав пупилни новац и драгоцјености, имаду се одбити —
Према окружници Државног равнатељјства за понову од 29. српњја 1941. број П. тк. 18/2641—1941,2 изсјељјеници Срби могу пониети собом сав свој готов новац, драгоцјености, вриедностне папире, уложнице, књјижице и то које се налазе код њјих, и то само до сабирних логора, гдје ће те све вриедности — изузевши становиту своту готовог новца — бити одузете у сврху похране и даљјњје одредбе, како ће се с њјима поступати.
Ова окружница не обухвата пупилни и други новац и драгоцјености, које се налазе у депозитним мјестима, — па се стога такав нова3 ц и дра-гоцјености не смију издавати на тражењје изсељјеницима Србима.3
За точан препис:
[Потпис нечитак] По одредби министра
правосуђа и богоштовљја, прочелник одјела у з. Сантек в. р.
(Антун Милетић, Концентрациони логор Јасеновац 1941—1945, И—ИИИ, »(Народна књјига-« Београд, Спомен-подручје Јасеновац, 1986—1987, књјига И, стр. 74)
2 Архив ВИИ, а. НДХ, к. 198, рег. тор. 10/2.
3 Овај докуменат није пронађен.
3 У вези с тим усташки котарски стожерници су упутили телеграм следеће садр-жине: »До 29. у подне под Вашом особном одговорности има се доставити списак лица најугледнијих и најбогатијих Срба по узорку које смо Вам доставили путем курира. Стоп. Списак имате послати по куриру«.
Факсимил окружнице у вези с прекрштавањјем Срба у католичку веру.
ј) ОКРУЖНИЦА У ВЕЗИ С ПРЕКРШТАВАНЈЕМ СРБА У КАТОЛИЧКУ ВЕРУ
НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА
МИНИСТАРСТВО УНУТАРНЈИХ ПОСЛОВА
Број: 32711 Пр.-1941 У Загребу, дне 26. рујна 1941.
Предмет: Прелаз гркоисточни на ркт. вјеру
Великим жупама
Свима
Хрватска државна влада издала је 30 српњја 1941. под бројем 48.468 окружницу на све жупаније и усташке логоре у погледу пријелаза гркоисточњјака на католичку вјеру.
Према досада добивеним повјерљјивим извештајима неке жупе и над-лештва се не држе упута садржаних у предњјој окружници, него на своју руку и незаконито спречавају и отежавају пријелазе из неких непознатих, а често и протузаконитих разлога.
Да се у будуће овакви непожељјни случајеви спријече налаже Вам се, да се строго придржајете упута и налога окружнице од 30. српњја 1941. број 48.468 Хрватске државне владе, и да одредите, да се ријешењја у по-ступку за пртлазе хитно и без околишањја обављјају и довршавају.
Једнако Вам се скреће пажњја, да код отпуштањја или селењја грчко--источног пучанства нарочито обратите пажњју на околност, да ли је нетко прешао на католицизам према прописаним упутама окружнице, или уопће дотични грчко источњјак није хтио пријећи или му је ускраћена дозвола за пријелаз.
У таквом случају треба, како отпуштањје грчкоисточњјака тако и селењје обуставити у колико иначе све друго одговара, да дотична особа може остати у државној служби или иначе на своме мјесту.
Они, који су прешли на католицизам треба да осјете, да су добили неку заштиту у погледу отпуштањја и селењја, дакако поновно наглашавам, ако све друго одговара код дотичних особа интенцијама Хрватске државне владе.
Ту аномалију треба напосе уклонити тим више, што се дешавало, да су многи отпуштени из државне службе, пресељјени или уопће уклоњјени с поло-жаја, који су прешли на католицизам, док су други остављјени на мјесту и ако нијесу показали разумијевањје за ново настале прилике и стањје у држа-ви, а нијесу хтјели приступити ни у католичку цркву.
О овоме изволите на повјерљјив начин обавијестити и подручне котар-ске области и предстојништва редарства.
ЗА ДОМ СПРЕМАН!
По одредби Министар унутарњјих послова Велики жупан код Министарства унутарњјих послова:* [Потпис нечитак]
(Архив Владимира Дедијера)
к) УПУТСТВО О ПРЕЛАЖЕНЈУ ИЗ ЈЕДНЕ ВЕРЕ У ДРУГУ
Министарство богоштовљја и наставе Број 178 У. м. 1941.
УПУТА ПРИГОДОМ ПРЕЛАЗА С ЈЕДНЕ ВЈЕРЕ НА ДРУГУ
Услијед упита са стране некојих котарских области и градских погла-варстава гледе проведбе законске одредбе о прелазу с једне вјере на другу од 3. свибњја 1941. упућују се све управне власти прве молбе и интересиране особе, да у уредовањје речених управних власти спада само издањје потврде дотичној странци о њјезиној пријави вјерозаконског пре-лаза.
Када ће, како и под којим увјетима та странка бити примљјена у вјерску припадност друге признате вјероисповијести, за коју је најавила свој прелаз, спада у бригу дотичне странке.
Странка ће у случају потребе и пред својим бившим душобрижником исказати свој иступ из цркве само потврдом управне власти.
За прелаз малољјетника између седме и осамнаесте године достат-на је само изјава родитељја, а није потребна и посебна дозвола надтутор-ствене области.
Законском су одредбом докинути сви они прописи и формалности, које је до сада код најављјенога прелаза сваки прелазак морао извршити пред душобрижником своје дотадањје вјероисповијести.
Загреб, 27. свибњја 1941.
Министар богоштовљја и наставе: Др. Миле Будак, в. р.
(»Народне новине«, 27. свибњја, 1941)
1) ЗАКОНСКА ОДРЕДБА О ПРЕЛАЗУ С ЈЕДНЕ ВЕРЕ У ДРУГУ
На приједлог министра богоштовљја и наставе прописујем и прогла-шујем
ЗАКОНСКУ ОДРЕДБУ о прелазу с једне вјере на другу
§ 1.
До доношењја закона о вјероисповједним односима укидају се сви досадашњји законски прописи о начину прелаза с једне вјере на другу. За ваљјаност прелаза потребно је, да странка, која мијењја вјеру поднесе писмену пријаву управној власти прве молбе (котарској области односно градском поглаварству) о својој одлуци и да добије потврду о тој својој пријави, те да се испуне вјерски прописи оне признате вјероисповјести, на коју странка прелази.
§ 2.
Ова законска одредба ступа на снагу даном проглашењја у Народ-ним новинама. Тим даном престају вриједити сви законски и наредбени прописи, који су с овом законском одредбом у противуријечју.
Проведба ове законске одредбе повјерава се министру богоштовљја
и наставе.
У Загребу, дне 3. свибњја 1941.
Број: ЛВ/87-З. п. 1941. Министар за богоштовљје и наставу: Др. Миле Будак, в. р.
(»Народне новине«, 3. свибњја 1941)
Иј) ЗАКОНСКА ОДРЕДБА О ОСНИВАНЈУ ЗАВОДА ЗА
КОЛОНИЗАЦИЈУ На приједлог министра за удружбе прописујем и проглашујем
ЗАКОНСКУ ОДРЕДБУ
о оснивањју завода за колонизацију
Оснива се завод за колонизацију са сједиштем у Загребу. Завод је самостално правно лице јавно правног значаја, над којим врши надзор министарство удружбе.
Поглавник: Др. Анте Павелић, в. р.
§ 2.
Сврха је заводу уређењје сељјачког посједа путем нутарњје коло-низације и аграрне реформе, па се ти послови изузимају из надлежности до-садањјих области.
§ 3.
За постигнуће горњјих сврха завод располаже са самосталним про-рачуном а потребна новчана средства уз властите приходе и имовину да-је му држава.
§ 4.
Проведба ове законске одредбе повјерава се министру удружбе, ко-ји ће издати правилник о устројству и поступку завода.
§ 5.
Ова законска одредба ступа на снагу даном проглашењја у Народ-ним новинама.
У Загребу, дне 4. свибњја 1941.
Поглавник: Др. Анте Павелић, в. р.
Број: ЛИВ/86-З. п. 1941.
Министар за удружбе: Др. Јозо Думанџжић, в. р.*
(»Народне новине«, 4. свибњја 1941)
м) МИНИСТАРСКА ОДРЕДБА О ПРЕКОМ СУДУ ЗА ПОДРУЧЈЕ
ЗАГРЕБА
МИНИСТАРСКА ОДРЕДБА
о проглашењју пријекога суда за подручје судбеног стола у Загребу
На темељју точке И. законске одредбе о пријеким судовима од 17. свибњја 1941. године (»Народне новине« од 20. свибњја 1941, бр. 32) про-глашујем пријеки суд за подручје судбенога стола у Загребу.
Овај ће пријеки суд пословати код судбенога стола у Загребу.
Предсједником пријекога суда постављјам вијећника судбеног сто-ла у Загребу Антуна Шалове а, а за суце пријекога суда вијећника суд-беног стола у Загребу Јурја Кошчевића и усташу Јосипа Рукавину из Загреба.
Пријеки суд код судбеног стола у Загребу надлежан је да суди сва кажњјива дјела наведена у точ. ИИ. у вези с точ. X. законске одредбе о
пријеким судовима, а која су учињјена или буду учињјена у времену од дана 10. травњја 1941. па до дана, док овај пријеки суд не буде укинут.
Смртну казну стријељјањјем имају извршити оружници.
Пријеки суд имају свестрано огласити на цијелом подручју судбено-га стола у Загребу градска и опћинска поглаварства.
У Загребу, 27. свибњја 1941. Број 272-З. п. 1941.
Министар правосуђа: Др. Мирко Пук, в. р.
(»Народне новине«, 27. свибњја 1941)
н) ЗАКОНСКА ОДРЕДБА О КОНФИСКАЦИЈИ ИМОВИНЕ »СРБСКИХ
ЗАВОДА И УСТАНОВА«
ЗАКОНСКА ОДРЕДБА
о преузимањју имовине »србских завода и установа« у Хрватским Карловцима у власништво Независне Државе Хрватске
§ 1.
Цјелокупна имовина »Карловачке гимназијалне закладе«, »Србског народног црквеног клерикалног школског фонда« и »Стефаненм-а архидие-цезалног православног србског свећеничког конвикта« у Хрватским Кар-ловцима постаје власништво Независне Државе Хрватске.
§ 2.
Котарски суд као земљјишно-књјижни суд у Хрватским Карловцима извршит ће без икаквих пристојби уреда ради с позивом на ову законску одредбу у својим земљјишним књјигама упис права власништва у корист Независне Државе Хрватске на
а) некретнине »Карловачке гимназијалне закладе«, уписане у зем-љјишно-књјижном улошку број 321 катастарске обћине Хрватски Карловци;
б) некретнине »Србског народног црквеног клерикалног школског фонда« у Карловцих, уписане у земљјиштно-књјижном улошку број 882 ката-старске обћине Хрватски Карловци и
ц) некретнине »Архидиецезалног православног свештеничког конвик-та« у Карловцих, уписане у земљјиштно-књјижном улошку број 994 ката-старске обћине Хрватски Карловци и
на све тражбине осигуране укњјижбом права залога ма на којим некретнинама у корист особа наведених под а), б) и ц) као вјеровника.
§ 3.
Цјелокупном имовином из § 1. управљјат ће министарство наставе, коме се повјерава и проведба ове законске одредбе.
§ 4.
Ова законска одредба ступа на снагу даном проглашењја у Наро-дним новинама.
У Загребу, 19. рујна 1941.
Поглавник Независне Државе Хрватске: Др. Анте Павелић, в. р.
Број: ЦЦЦВИИ-1485-З. п.-1941. Доглавник министар наставе:
Др. Миле Будак, в. р. Министар правосуђа и богоштовљја: Др. Мирко Пук, в. р. Предсједник законодавног повјеренства
министар: Др. Милован Жанић, в. р.
(»Народне новине«, 19. рујна 1941)
њј) ЗАКОНСКА ОДРЕДБА У ВЕЗИ ХРВАТСКОГ ЈЕЗИИКА, НЈЕГОВЕ ЦИСТОЦЕ И ПРАВОПИСА
ЗАКОНСКА ОДРЕДБА
0 тумачењју чланка 8. законске одредбе од 14. коловоза 1941. број ЦЦXЛИX-1089-З. п.-1941. о хрватском језику, о њјеговој чистоћи и о
правопису
§ л.
Прописи чланка 8. законске одредбе од 14. коловоза 1941. број ЦЦXЛИX-1089--З. п.-1941. о хрватском језику, о њјеговој чистоћи и о правопису имају се разумјети овако:
»Министарство наставе именоват ће наредбом повјеренство, коме је задаћа: 1. уклањјати риечи, које не одговарају духу хрватског језика
1 риечи туђице, те овакве риечи надомјештати домаћим; 2. израдити и пред-ложити министарству наставе правила за кориенски правопис. Када повјерен-ство сврши своју задаћу, министарство наставе ће наредити њјегов пре-станак.
Казне за заштиту чистоће језика и правописа прописат ће наредбом министарство наставе.«
У Загребу, дне 4. студенога 1941.
Поглавник Независне Државе Хрватске: Др. Анте Павелић, в. р.
Број: ЦЦЦЛXXXВИИ-1886-З. 1941. Министар правосуђа и богоштовљја: Др. Мирко Пук, в. р.
(»Народне новине«, 4. студеног 1941)
