Са правом се мозе реци да је родонацелник устаства, каквог га ми данас познајемо, хрватски "отац домовине" Анте Старцевиц. Тај лицки полу-Србин родјен у Зитнику код Госпица вец као студент теологије и филозофије артикулисе своје политицке ставове који це бити несто ново на тадасњјој политицкој сцени Хрватске.
Вец је мадјарска револуција 1848/49.г. показала да се конзервативна Хабсбурска монархија са изразеном германском доминацијом над осталим народима налази у дубокој кризи. Та је криза досегла своју кулминацију након пораза у ратовима са Пруском и талијанским ујединитељјима, па је бецки двор био присиљјен на уступке Мадјарима сто је резултирало нагодбом о преуредјењју аустријског царства у двојну Аустро-Угарску монархију1867.г. У таквој ситуацији давањја уступака Мадјарској склопљјена је и Хрватско-Угарска нагодба 1868.г. сто је за посљједицу имало дубоке подјеле на хрватској политицкој сцени. Све је то погодовало јацањју утјецаја Хрватске Странке Права коју је са својим пријатељјем Еугеном Кватерником 1861.г. основао Анте Старцевиц.

Старцевицев политицки програм заснива се на великохрватском национализму, али је за знацајан број интелектуалаца и обицног народа био привлацан због своје идеје о хрватском хисторијском праву на самосталну дрзаву ван оквира Хабсбурског царства. Остављјајуци по страни њјегову протуаустријску оријентацију, због које це бити и хапсен, за нас је много вазнији Старцевицев став према Србима. Нигдје до тада се није појавио такав совинистицки, антисрпски памфлет какаво су била Старцевицева (не)дјела "Пасмина Славосербска" и "Име Серб". Иако му је мајка била Српкињја, "отац хрватске домовине" сав кипти од мрзњје према народу своје мајке западајуци понекад у делирицна размисљјањја типицна за менталног болесника сто је у ствари и био. Поред изразитог антисрпског става Старцевиц је и родонацелник идеје о Великој Хрватској са границом на Дрини, те босанским муслиманима као "цвијецу хрватског народа".


1871.г. Еуген Кватерник суоснивац странке одлуцује се на самоубилацку авантуру и у околини Раковице покусава дигнути устанак против Аустрије, али се трагикомедија звана Раковицка Буна заврсава Кватерниковом ликвидацијом. Сам Старцевиц упласен за себе прогласава Кватерников подухват акцијом психицки поремеценог цовјека с којом он није имао никакве везе. Упласен и све болеснији он нема висе способности да се бави политиком, па насљједници у странци запоцињју борбу за њјегово наслиједје. Док Старцевиц све висе борави по бецким лудницама, борба завадјених фракција се све висе заострава да би конацно водја десне фракције мадјарски Зидов Јосуа (Јосип) Франк уз сагласност теско болесног Старцевица основао Цисту Странку Права и по Старцевицевој смрти 1898.г. постао њјегов насљједник. Тај мадјарски Зидов досељјен у Загреб изазивао је згразањје у Сабору својим неартикулисаним антисрпским испадима. Иако Зидов који се "гадјао" падезима и родовима , Франк је постао предводник и идол хрватских совиниста, али и орудје у рукама бецког двора. Сво Старцевицево антиаустријанство се изгубило и уступило мјесто јос јацем франковом антисрпству. Бецки двор, али и католицки клер у Хрватској су задовољјно трљјали руке јер је њјихове прозелитске тезњје усмјерене према Србима у политицки програм и праксу претоцио један од синова Израиљјових.
Јос прије Франкове смрти у странци све веци утјецај добија правник Анте Павелиц. Павелицева породица води поријекло из села Криви Пут у сјеверозападној Лици одакле се преселила у Херцеговину гдје се Анте и родио. Сколован у познатом расаднику устаских злоцинаца фрањјевацкој гимназији на Сироком Бријегу Павелиц је врло рано приграбио идеје Старцевица и Франка, а по доласку у Загреб постаје цлан ЦСП. Слом Аустро-Угарске и настанак Краљјевине СХС за франковце су представљјали највецу несрецу насавси се убрзо на истој страни са Хрватском Сељјацком Странком Стјепана Радица. Након година политицке нестабилности, свадја, метеза и конфузије у Народној Скупстини је 1928.г. радикалски посланик Пуниса Рациц изврсио атентат на водје ХСС. Рациц, стари црнорукац из Црне Горе неколико је пута упозорио Радице да престану вриједјати српски народ, али је кап прелила цасу када је Стјепан Радиц упитао колико коста српска крв проливена на Церу и Кајмакцалану како би је Хрвати откупили.


Након Радицева убојства Павелиц оснива организацију Хрватски домобран и прогласава поцетак устанка да би 7.1.1929.г. Основао Хрватску Револуционарну Организацију "Устаса" која је одмах запоцела са терористицким акцијама. Након убојства новинара и уредника "Југостампе" Тонија Слегла Павелиц и њјегови истомисљјеници су били присиљјени на бијег из земљје, а утоцисте им је прузила Мадјарска која је као један од губитника у И. св. рату тразила нацина да се Југославија унисти. Припреме и вјезбе за терористицке акције устасе су изводиле на полигону Јанка Пуста, али им је краљјевска тајна полиција вец била на трагу. У то вријеме долази и до првог крвавог обрацуна за превласт, па је Ј.Перциц Павелицев конкурент брутално ликвидиран. Приликом посјете краљја Александра Загребу устасе су организовале атентат на њјега, али се изврсилац препао и одустао док је другу групу ухватила полиција. Приликом испитивањја атентатор је изјавио да је одустао од своје накане када је видо како народ одусевљјено клице краљју. Та лаз је за тастог Александра била довољјан доказ да га Хрвати воле, па је несудјеног атентатора помиловао и пустио на слободу.

Суоцени са доказима да су помагали и прузили утоцисте устасама Мадјари су их били присиљјени протјерати, али су Павелиц и друство одмах насли новог покровитељја у лику Бенита Мусолинија. Припреме за терористицке акције су се наставиле на Липарима уз несебицну талијанску помоц који су уз помоц устаса настојали срусити Југославију и запосјести далматинску обалу. Вец 1932.г. једна скупина устаса се из Задра који је тада био у саставу Италије пребацила у Велебит и изврсила напад на зандармеријску станицу у селу Брусане. Устасе су се надале да це њјихова акција изазвати масовни устанак, али осим мало стете на вратима и зиду зандармеријске станице ниста се знацајније није десило и терористи су се враттили у Задар. У потрагу за њјима у Лику су стигли одред војске и цетници Косте Пецанца, па је главни организатор акције госпицки адвокат Андрија Артуковиц морао побјеци. Претрес и истрага су резултирали разбијањјем устаске мрезе и хапсењјем неких устаса од којих је најпознатији био устаски идеолог и будуци министар Миле Будак. Медјутим, устасама се вец убрзо прузила прилика за нову акцију. Приликом посјете Француској у Марсеју је 1934.г. убијен краљј Александар. Атентат је изврсио припадник ВМРО Владо Церноземски, али су иза свега стајале устасе.


Након убојства краљја Александра главну ријец у земљји водио је њјегов брат од стрица намјесник кнез Павле. Иако сколован у Енглеској, Павле је водио политику приблизавањја Њјемацкој и Италији сто је нароцито било изразено у вријеме док је предсједник владе био Милан Стојдиновиц. У таквој ситауцији побољјсаних односа са Италијом Мусолини је уцинио уступак Стојадиновицу и похапсио устасе, али их није испоруцио Француској и Југославији. Иако је Стојадиновиц на вањјскополитицком плану водио политику коју је кнез Павле одобравао он није био спреман на давањје уступака Хрватима. Због тога је Стојадиновица 1938.г. замијенио Драгиса Цветковиц пуко орудје у рукама кнеза Павла. То је одмах резултирало споразумом са водјом Хрватске Сељјацке Странке Владком Мацеком и настајањјем Бановине Хрватске 1939.г. Не само да су тиме Хрвати добили најсиру могуцу аутономију вец су београдски трговци у свом безумљју амнестирали и из затвора пустили све затоцене устасе. Све припреме за стварањје НДХ и долазак Павелица успјесно је обавио Мацек и њјегов ХСС. Вец од 1939.г. у Хрватској дјелује Хрватска сељјацка застита као партијска војска ХСС која це одиграти кљјуцну улогу у априлском слому Краљјевине Југославије, разорузавањју краљјевске војске и настанку НДХ 10.4.1941.г. Павелиц и њјегова два аутобуса устаса досли су на готово и крвави пир је могао поцети.

"Црни Врх"