Погледи

Међународна комисија стручњака за истину о Јасеновцу, основана је 2000. године. На једној седници Међународне комисије у Њујорку дошло се до података да су 1400 католичких свештеника из НДХ били директне убице невиних жртава геницида о чему говори Др. Србољуб Живановић, професор лондонског универзитета, антрополог светског гласа и члан Међународне комисије стручњака за истину о Јасеновцу. Његова казивања преноси "Политика" од 3. јула 2002.

Градско веће Вашингтона, главног града Сједињених Америчких Држава, на седници одржаној 5. маја 2009. године, усвојило Резолуцију којом се 22. април проглашава за "Дан Јасеновца у главном граду нације".

Резолуција је усвојена са циљем образовања грађана Вашингтона о истребљењу које је систематски спровођено у том концентрационом логору смрти током Другог светског рата. У тексту резолуције се, поред осталог, истиче да је Градско веће Вашингтона свесно патњи и хероизма заточеника концентрационог логора смрти у Јасеновцу – Срба, Рома и Јевреја.

У тексту Резолуције посебно се указује на свирепост у опхођењу са заточеницима, спровођење мера тортуре и масовних ликвидација. Такође, посебно је указано на чињеницу да је у оквиру система концентрационог логора смрти у Јасеновцу постојао и, у окупираној Европи, јединствени логор смрти за децу у Јастребарском.

22. април сведочи о покушају бега заточеника усташког концентрационог логора смрти у Јасеновцу до кога је дошло тога дана 1945. године. Покушај бега групе заточеника означио је и крај постојања те својеврсне "фабрике смрт".

Грозоте усташких логора истребљења изгледа да нису погодиле колективну савјест Хрвата. 31. јула 1966, приликом отварања Маузолеја у спомен жртвама у Јасеновцу, међу присутним представницима власти налази се и предсједник Сабора републике Хрватске, Стево Крајачић. Кад се свечаност завршила, рачунајући да је микрофон искључен, Крајачић је промрмљао, обраћајући се српским борцима: "Овдје смо вас премало побили." али, микрофони су били укључени и настао је скандал.

Ускрс 1941. године

Надбискуп Алојзије Степинац поново објаљујеформирање НДХ и том приликом је у име Ватикана благословио усташког поглавника Анту Павелића.Тада је, између осталог, рекао: "Док Вас ми срдачно поздрављамо као главу НДХ, ми молимо Бога Звезда да да свој небески благослов Вама, вођи нашег народа". Већ 28. априла1941. године Степинац је написао "пасторално писмо" у коме је позвао своје свештенство да подржава и брани нову католичку државу Хрватску

28. априла 1941. године

Надбискуп Степинац издаје писмо свећеницима (свештеницима) католичке цркве, наређујући им да подрже нову усташку државу.

1941. година рани Јун

Немачки представник за регион, генерал Едмунд Глајз фон Хорстенау, јавља у репорту Берлину: "По поузданим изворима од безбројних немачких војних и цивилних посматрача, током задњих седмица, по градовима и селима, усташе су потпуно полудели“. Доктор Херман Нојбахер, немачки представник за југоисточну Европу, пише о ужасавајућим злочинима према цивилној популацији у НДХ као о : "хрватском крсташком рату уништења“.

Јун 26. 1941. година

Говор Павелићевог заменика доглавника Миле Будака је штампан у "Хрватском Листу“, и по први пут јасно изражава усташки циљ: "треба убити трећину Срба, проерати другу трећину, а остатак превратити у католичку вјеру“.

Мај 9. 1942. година
Надбискуп Алојзије Степинац се враћа из 12-дневне посете Ватикану.Амбасадор „НДХ“ у Ватикану пише у свом извештају да је Степинац : "У доброј форми и има борбено расположење према свим непријатељима државе! Поднео је светом оцу штампани рапорт на 9 страница. Показао га је и мени и потврђујем да прати наше гледиште.У нападима на Србе, четнике и комунисте, пронашао је ствари да каже на које ја чак нисам ни помислио.“

Рани Мај 1943.година
Надбискуп Степинац посећује Ватикан. Нови усташки амбасадор у Ватикану тврди да: "Степинац делимично одобрава мере предузете против Јевреја, који су у нашој земљи највећи заштитници злочина (абортус) и најчешћи извршиоци истих."

Усташка породица Шакић

Усташки злочинац Динко Шакић ухапшен је у Аргентини 1998 године и испоручен Хрватској.За злочине почињене у другом светском рату над Србима, Јврејима и Ромима осуђен је на 20 година, умро је у затвору. Неке од изјава Динка Шакића:

"Вршио сам своју дужност у складу са начелима католичке цркве"
"Не стидим се ничега што сам радио"
"Поносан сам што сам усташа"
"Све бих поново урадио"
"У Хрватску ћу се вратити када то не буде политички шкодило предснику Туђману"

Пре наведених догађаја Динко Шакић и његова супруга НадаТанић Лубурић (данас Есперанза) састајали су се са Хрватским председником Фрањом Туђманом у Аргентини. Отац Динка Шакића је Мате Шакић, особа која је одговорна за масакр Срба у Августу 1941 године на дрвеном мосту који је спајао Босански и Славонски Брод.Том приликом спроведено је око 250 Срба, од којих је већина побијена пред мостом, они који су покушали скоком са моста у Саву преживети били су већином убијени.

Мирослав Рожић

Председник Хрватске странке права пре изручења Шакића је изјавио:

"Хрватска би требала затражити изручење Динка Шакића, али само да би се на њега применио закон о опросту (амнестији).“

Едгар Хеш

Рођен у Ашафенбургу, Баварска, у својој Историји балканских народа каже:

"Својим безобзирним гоњењм Јевреја и Срба усташка држава је оставила крваву успомену"

Курт Центнер

У својој Илустрованој историји отпора у Немачкој пише:

"Скоро 2 милиона Срба живе на Хрватском подручју, више него половина од њих биће до краја рата од католичких усташа убијено".

Писац пружа и конкретне податке из извештаја Хајдрихове службе о зверствима у Глини.

Херман Нојбахер

Херман Нојбахер је као ,,летећи дипломата" провео од 1940 до 1945 године на Балкану. Kao високи чиновник Министарства иностраних послова Трећег рајха био је у непосредним контактима са министром Рибентропом, па и самим Хитлером.

У његовим мемоарима постоји поглавље „Репресалије" само у одељку о Србима, код других балканских народа нема ничег сличног . Нека његова запажања:

1) „Срби су постали дивљач за одстрел, свако је могао да их некажњено прогони и убија".

2) „Након што се Југославија распала, уследио је хрватски осветнички поход уништавања православних Срба. Овај догађај спада у најужаснија масовна убиства током целе светске историје"

3) „Рецепт за православне, који је примио усташки вођа и поглавник, председник Независне Државе Хрватске, Анте Павелић, подсећа на најкрвавије религиозне ратове: 'Једна трећина мора да постане католичка, једна трећина мора да напусти земљу, а једна трећина мора да умре. Последња тачка програма била је и спроведена у дело. Када усташке вође причају о томе да су заклали милион православних Срба - укључујући бебе, децу, жене и старце то је онда, по мени, претеривање и самохвалисање. На основу извештаја који су стигли до мене, процењујем да број невиних, ненаорузаних, закланих Срба износи око 750 000.Када сам, по ко зна који пут, у Главном штабу ставио на дневни ред извештаје о истински ужасним стварима које се одвијају у Хрватској, Хитлер ми је овако одговорио: „И ја сам поглавнику казао да није могуће само тако искоренити ту мањину, јер је она, једноставно, превелика. - Да, када би човек тачно знао где је граница уништавања једног народа“!

4) „У правцу Србије кретала се непрегледна колона српских избеглица, који су бежали из НДХ".

6) „Најјаче ткиво, најснажнији народ на окупираном Балкану је српски, а он је најгоре прошао".

7)„Хитлер је припадао оној врсти Аустријанаца која полако изумире, а која од године 1914. има анти-српски комплекс и то због убиства престолонаследника у Сарајеву и избијања Првог светског рата".

Веровао је да титула „Пруси Балкана" не припада Бугарима већ Србима, додавши: „За ову титулу, међутим, тренутно се нико не такмичи" (1953). Срби нису спремни на компромисе без којих је живот немогућ, па је из тога Нојбахер извукао закључак да нису у „довољној мери политички обдарен народ", будући да је правда морална а интерес државна категорија.

Френклин Делано Рузвелт

Председник Рузвелт је био потрешен извештајима о покољу Срба у НДХ, који су по дивљаштву и свирепости прелазили и најгоре нацистичке злочине. Зато је овај великан наговарао, преко Фотића, убеђивао Србе, да не би требало ни да помишљају да после рата живе у заједници са својим убицама!