Србија спада у ону половину европских земаља које поред међународног обележавају и национални дан сећања на жртве холокауста, односно злочина геноцида, указао је данас координатор Одбора за Јасеновац Св. Архијерејског синода Српске православне цркве протосинђел Јован Ћулибрк.
За разлику од Србије, неке земље у којима се холокауст десио, дан сећања на тај злочин обележавају 27. јануара када је ослобођен концлогор Аушвиц, као да се холокауст десио негде другде, рекао је Ћулибрк на промоцији зборника радова под називом: "Прилози истраживању злочина геноцида и ратних злочина".
Он је за пример навео Хрватску у којој је " логорима смрти ликвидирано око 700 хиљада Срба, Рома, Јевреја и комуниста различитих националности".
Већина ових жртава нестала је у системима концлогора Јасеновац који су држале хрватске усташе и управо дан пробоја логораша из тог логора - 22. април Србија обележава као дан сећања на холокауст.
Међународни дан холокауста прилика је и да овај феномен на просторима бивше Југославије сагледамо у ширем оквиру, рекао је Ћулибрак подсетивши да се о логорима и страдањима у Другом светском рату тада могло говорити искључиво кроз "партизанску историографију".
Он је као прекретницу за нашу науку означио 2006. годину када је одржан скуп на коме је дошло до дијалога наших и израелских научника, истакавши да се тада Србија коначно "уденула" у светске токове изучавања злочина геноцида и холокауста.