Др Милан Булајић рођен је 6. септембра 1928. године у Вилусима код Никшића, био је учесник Другог светског рата, а партизанским одредима прикључио се као тринаестогодишњи дечак.
После завршетка студија на Правном факултету, завршава Новинарско-дипломатску школу 1952. године, као најбољи студент, а потом је докторирао из области међународног права и дипломатске историје.
Булајић је 38 година провео на раду у Министарству иностраних послова, а у пензију је отишао као главни правни саветник за међународне односе и био је носилац бројних домаћих и међународних признања.
Као "Amicus Curiee'' (пријатељ суда) учествовао је на суђењу Адолфу Ајхману 1961. у Јерусалиму, а потом је у својству посматрача учествовао у процесу усташким терористима због напада на војну мисију Југославије, у Берлину 1970.
Наредне године био је посматрач на суђењу убицама југословенског амбасадора у Стокхолму 1971, а као посматрач САНУ учествовао је на суђењу Андрији Артуковићу, у Загребу 1986 године.
Булајић је учествовао на бројним домаћим и међународним скуповима и аутор је 67 књига које говоре о страдањима током Другог светског рата, али и у новијем периоду.
Булајић је читав радни и животни век посветио је истраживању и проучавању проблема геноцида са домаћег и међународног аспекта, настојећи да се то зло искорени и никада не понови.
Оснивач и председник Фонда за истраживање геноцида и дугогодишњи директор Музеја жртава геноцида у Београду Милан Булајић преминуо је 29. новембра 2009 године на Војномедицинској академији.
