Хрватска православна црква

Указом Анте Павелића од 3. априла 1942. године по наређењу немачких власти, основана је Хрватска православна црква као настојање НДХ да се покаже да нема прогона Срба у Хрватској те да се потпуно онемогући утицај из Београда путем Српске православне цркве.

Анте Павелић је изабрао Геромегена (Григориј Иванович Максимович), руског калуђера, емигранта, као погодну личност за патријарха Хрватске православне цркве, а покренут је и часопис "Хрватска Православна Црква" чији је главни уредник био Савић Марковић Штедимлија. Павелић је имао потпуну контролу над њеним радом, чиме је обезбедио да та црква, нарочито када се ради о пропагирању усташког покрета, постане права и прворазредна агентура тог покрета.

Увод

По пропасти Југославије 1941. године и успоставом НДХ проглашено је да надлежност Српске православне цркве у НДХ престаје за више 1,8 милиона православаца у Хрватској (по попису из 1931), укида се назив Српска православна вера и мења у гркоисточна вера који се употребљавао пре 1918. године а истовремено почиње акција присилног превођења Срба на католичку веру.

Већ почетком 1942. године постаје јасно да жестока репресија према Србима не доноси резултате, па Немци врше притисак на Павелића да ублажи репресије које изазивају отпор Срба.

Оснивање ХПЦ

На основу законске одредбе о ХПЦ од 3. априла 1942. објављене у Народним новинама број 77 од 7. априла 1942, 5. јуна 1942. године хрватски поглавник потписује статут ХПЦ, а у недељу 7. јуна 1942. устличује Гермогена као патријарха у цркви Светог Преображења у Загребу. Патријарх ХПЦ је уједно и митрополит загребачке митрополије и носи наслов "митрополит загребачки и цијеле Хрватске".

  • ХПЦ је аутокефална и једина те за њу не важе догматска и канонска начела СПЦ.
  • Грб ХПЦ је 25 наизменичних белих и црвених поља у пет редова а почетно поље је бело, у средини је полуштит са крстом плаве боје у средини.
  • Застава је црвено-бело-плава тробојка с једнокраким златним крстом на белом делу.
  • Службени језик је хрватски а слова су хрватска.

Уз загребачку митрополију основане су и бродска, сарајевска и петровачка епархија, где су упућени млади православни свештеници из Срема, тада окупираног од стране НДХ.

Православци ипак нису били изједначени у правима и дужностима са осталим грађанима а прогони су настављени иако је усташка пропаганда настојала да сакрије или бар ублажи злочине (Мужић, стр. 52-54)

Хијерархија ХПЦ:

  • патријарх, свети архијерејски сабор и велики црквени суд
  • епископ и епархијски суд
  • наджупник (архијерејски намесник)
  • жупник (парох)
  • црквено-општински управни одбор

Патријарха бирају од епископа и то тако да изборни сабор кога сазива поглавник Павелић бира три кандидата међу епископа од којих Министарство правосуђа записнички предлаже поглавнику једнога за именовање.

Хрватска Православна Црква нестаје са нестајањем Независне Државе Хрватске 1945. године.

Каснији покушаји рестаурације

2008. године "Једино Хрватска", политичка партија из Хрватске предлаже петицију да се забрани деловање Српске православне¹ цркве у Хрватској и да се оснује Хрватска православна црква, Као разлог између осталог наводи се да: "Српска православна црква шири мржњу и националну нетрпељивост. Хрватска православна црква потребна је за спречавање даљњег дјеловања продужене четничке руке у Хрватској, те како би се спријечило хушкање Срба од попова СПЦ на Хрвате које је опет започ

12.03.2010 остварена је идеја Анте Павелића из 1942 године и других усташких злочинаца, основана је Хрватска православна црква.

"Хрватска православна црква" основана је у петак у Задру за "хрватске православце" који не желе да се поистовјећују са Србима.

Један од иницијатора оснивања "нове цркве", извјесни "игуман Јелисеј" изразио је наду да ће хрватска држава и цјелокупна јавност обнављање "Хрватске православне цркве" доживјети као "духовну потребу дијела својих становника и признати је као примарну и главну православну цркву у Хрватској".

- У Хрватској је, према последњем попису становништва, око 15.000 "хрватских православаца" - истичу покретачи тог пројекта.

Задранин Иво Матановић раније је изјавио да у "Хрватској живи велики број православаца који не желе да се поистовјећују са Србима, због чега желе да оснују аутокефалну православну цркву у Хрватској".

Претходно су, пре неколико месеци, основали удружење тзв. Хрватску православну заједницу, с циљем да у њу укључе што више Хрвата и Хрватица, које су у прогласу позвали да "својим разумом процијене насушну потребу за постојањем такве организације", подсјећајући на "братске хришћанске народе који су живјели у Независној Држави Хрватској".

Оснивачи су се позвали и на податке Канцеларије за просвјету Задарске жупаније, према којима од готово 15.000 ученика основних школа на подручју жупаније часове православне вјеронауке похађају само 64.

Од три хиљаде Задрана српске националности ниједно дете не похађа православну веронауку, што су покретачи те иницијативе протумачили као њихову потребу да им се понуди алтернатива у виду "Хрватске православне цркве".

- Крајња намјера регистрације Хрватске православне заједнице је нестанак Срба у Хрватској, што није тајна - изјавио је недавно "Гласу Српске" епископ горњокарловачки Герасим, који је заједно са епископом далматинским Фотијем упутио писмо премијеру Републике Хрватске Јадранки Косор у којем траже да забрани оснивање оваквог удружења у Огулину, али у другим градовима у Хрватској.

Епископ Герасим је истакао да негирањем Срба и српске цркве и њиховим брисањем са историјског списка постојања, ово удружење жели да се докопа српске имовине у Хрватској, која није мала и занемарљива, односно српске земље, српских домова, цркава и црквених објеката.

- Циљ им је да отимају туђе, као да су мало отели у Другом свјетском рату, послије у комунистичкој владавини, а затим и послије срамног протјеривања Срба 1995. године, када је туђмановска влада дала усташким емигрантима сву српску имовину, коју ни до данас нису вратили пријашњим власницима - рекао је Герасим.

У Хрватској, нагласио је Герасим, постоји више усташких удружења која су регистрована деведесетих година и несметано делују. Он тврди да су поједина усташка удружења, попут странке Јединство Хрватске, у којој су бивши чланови ХДЗ-а, 2008. године потписивали петицију да се забрани рад Српске православне цркве на територији Хрватске и да се оснује "Хрватска православна црква".

Оснивач

Хрватска православна заједница у оснивању у свом програму заступа исте идеје као и Aнте Павелић и усташка НДХ, која је физички ликвидирала велики део српског живља, а преостали дeо хтела да уништи стварајући "Хрватску православну цркву".

Један од оснивача ХПЗ-е је Иво Матановић, који је истакао да је циљ да ово удружење прерасте у "Хрватску православну цркву".

Препоручена литература
animacija3