1. јереј Илија Ђ. Ајдуковић, парох из Средњје Горе
Рођен је у Плочи 31. јула 1905. године. Основну школу је завршио у месту рођењја, четири разреда гимназије у Загребу, а богословију у Сремским Карловцима. За свештеника је рукоположен 8. марта 1930. године и постављјен је за капелана у Метку, одакле је октобра исте године прешао на парохију у Средњјој Гори. Одликован је Орденом Св. Саве Џж степена.

Дана 19. априла 1941. године отац Илија је са уредном усташком пропусницом кренуо у Београд. Усташе су га, при самом уласку у воз на железничкој станици у Ловинцу, ухватили и одвезли у затвор. После дводневног мучењја у затвору изведен је два километра изван Ловинца према Вагану и ту је убијен 21. 4. 1941. године.

2. протојереј Ђуро Алагић, парох из Горњјих Дубрава код Огулина
Рођен је 6. августа 1882. године у Мазину, срез Грачац. Гимназију је завршио у Сушаку, а богословију 1907. године у Рељјеву. За свештеника је рукоположен 18. новембра 1907. године, а службовао је као капелан у Плашком и као парох у Сврачковом селу, Висућу и Горњјим Дубравама. Као резервни војни свештеник провео је у рату три године, а 1939. године је одликован чином протојереја.

Половином јуна 1941. године, прота Ђуро је био ухапшен у изведен на стрељјањје, али том приликом није стрељјан. Према прикупљјеним подацима прота Ђуро је 22. јуна 1941. године, доведен у огулински затвор звани "Кула". Дана 29. јуна 1941. године, око поноћи, прота је са још једанаест Срба изведен из ћелије бр. 4 и под јаком стражом отпремљјен према Бисиљјеву. Прота Алагић је са тих једанаест Срба убијен исте ноћи на обали реке Добре близу Тош-Марије.

3. јереј Дане Бабић, парох у Свињјици
Рођен је 10. новембра 1884. године у Петрињји. Реалну гимназију са испитом зрелости завршио је у Загребу, а богословију у Сремским Карловцима. За свештеника је рукоположен 27. јануара 1912. године и постављјен је за пароха у Свињјици, где је служио Богу и своме роду све до своје мученичке смрти.

У ноћи између 14. и 15. јуна 1941. године, усташе су са два аутомобила дошли из Слуњја у Свињјицу. Стали су испред парохијског стана и насилно провалили у дом оца Данета, ухватили га и повели са собом. Нису му дозволили ни да се потпуно обуче. Православни Срби из Свињјице, сведоци мучењја овог српског свештеника, причали су да се кроз село чуло њјегово страховито јаукањје.

Истог дана поподне по Костајници, која је од Свињјице удаљјена свега тринаест километара, прочуло се да је мртво тело оца Данета нађено у селу Грабоштанима, општина Мајур, у јарку крај пута покривено земљјом.

Леш оца Данета пронашла је једна девојчица. Чувајући стадо у Августинчићевој бари приметила је у трави неке ципеле. Када је хтела да их узме, видела је да оне стоје на ногама човека, који је био затрпан травом и бусењјем. Девојчица је одмах обавестила своје укућане, па су љјуди раскопали земљју, извукли леш и препознали свештеника Данета Бабића. Непосредно после тога, на лице места је изашла усташка "комисија", која је прогласила да су свештеника убили непознати љјуди. Усташка "комисија" је наредила да се тело оца Данета сахрани на свињјичком гробљју, али нису дозволили да мртво тело свештено-мученика Данета Бабића последњји пут види њјегова породица. Око гробљја су поставили стражу да га не би неко извадио јер је тело било унакажено.

4. јереј Никола Ј. Богуновић, парох у Доњјем Лапцу
Рођен је 3. јануара 1908. године у Зрмањји код Грачаца. Богословију је завршио 1929. године у Сремским Карловцима, а за свештеника је рукоположен 22. фебруара 1932. године у Небљјусима, а 1935. године је дошао за пароха доњјо-лапачког.

Отац Никола је међу првима ухапшен од усташа почетком маја 1941. године у Доњјем Лапцу и одведен је у логор Госпић, где је тешко мучен: тучен по табанима, боден усијаним иглама по бради, носу и читавом телу, чупани му нокти и длаке из браде и бркова. Мајка га је посетила у госпићком затвору и једва га познала на основу гласа. Преживели очевици сведоче да му је нос био сав изобличен и натечен од удараца те да се једва мицао од убоја.

Отац Никола је у јуну 1941. године са једном групом Срба - мученика везан жицом и одведен на Велебит. Тамо је бачен у провалију заједно са многим православним Србима - њјеговим парохијанима - који су прошли госпићски логор.

После њјегове мученичке смрти, усташе су дошли у њјегову кућу и потпуно је опљјачкали, а њјегову супругу Дару пронашли су у Боричевцу са два синчића - Пајом и Ђокицом. Усмртили су их тако што су живе бацили у једну јаму крај Боричевца.

5. јереј Данило Бракус, парох у Бјелопољју код Коренице
Рођен је 25. маја 1911. године у Залужници код Оточца. Шест разреда гимназије је завршио у Госпићу, а богословију 1936. године у Сарајеву. За свештеника је рукоположен 30. марта 1938. године.

Ухапшен је неколико дана после проглашењја НДХ. Пре него што су га одвели у Госпић, усташе су га држали у кореничком затвору. У Кореници је много мучен. Преживели кажу да му је брада била посута бензином и запаљјена. Убијен је половином 1941. године у Госпићу.

6. јереј Милош Вујић, парох у Радовици код Слуњја
Рођен је 6. априла 1917. године у Војишници код Војнића. По свршетку шесторазредне богословије на Цетињју. Рукоположен је за свештеника 23. априла 1939. године и постављјен за пароха у Стипањју, где је остао до 30. септембра 1940. године, када је прешао на парохију у Радовици.

Усташе из Слуњја су на Видовдан 1941. године обилазили српске куће, хапсили мушкарце и одводили их у Цетинград, где су их затварали у жандармеријску станицу. Те ноћи је ухапшен и отац Милош.

У цетинградском затвору су их држали до пет сати поподне следећег дана, а онда су их потрпали у камионе, одвели их према Великој Кладуши и све их побили на месту званом Мејино Стењје. Њјихови лешеви покопани су у противтенковским рововима, који су остали од бивше југо-словенске војске.

После покољја мушкараца прешло се на покољј жена. Њјих су похватали 5. августа 1941. године и све их побили на брегу Банића Главица, близу шуме Лепршњјак, два километра од Цетинграда према Крстињји. Ту је убијена и попадија оца Милоша, Љјубица, коју су живу распорили и извадили јој дете из утробе, а друго дете, од две године, су такође зверски убили.

7. јереј Никола Г. Вучковић, парох у Дрљјача-ма код Петрињје
Рођен је 20. фебруара 1908. године у Србским Моравицама код Огулина. Богословију је завршио у Сремским Карловцима, а за свештеника је рукоположен 1932. године и постављјен је на парохију у Дрљјачама.

После два хапшењја и пуштањја на слободу, ухапшен је трећи пут 23. маја 1941. године. Усташе су га одвеле у петрињјски затвор. Одатле је, после страховитог мучењја, одведен у шуму Брезовица крај Сиска и убијен.

Отац Никола је јавно иступао против покрштавањја Срба. То је главни разлог због чега је ухапшен. Виктор Новак у књјизи "Магнум цримен" пише:

"У Петрињју је дошао Јосип Орлић, суњјски жупник и по њјеговом наређењју сазвани су сви Срби у тамошњју школу. Орлић је одржао говор у коме је споменуо да је римокатолицизам најстарија вјера на свијету и да је само та вјера права. Срби су прије били Хрвати и припадали су римокатолицизму, па су касније отпали од те вјере. Пошто у НДХ не смије бити никакве друге вјере осим католичке, то се и Срби имају да врате у римокатоличку вјеру, па ће услед тога постати равноправни са осталим Хрватима. Срби су шутке примили Орлићева пропагандна излагањја. Када је Орлић дошао други пут у Петрињју, праћен је великим бројем наоружаних усташа, извео је церемонију прекрштавањја заједно са жупником из Кратечког. Извршио је и полагањје заклетве и дата је писмена изјава, како то они чине својевољјно, о чему дакако није могло да буде ријечи. Прије тога су усташе у истом мјесту порушили православну цркву, а свештеника Николу Вучковића одвели и убили у Брезовици крај Сиска" (стр. 762).

8. јереј Петар Вучинић, члан Црквеног суда у Плашком
Рођен је 12. јула 1904. године у Србским Моравицама. Богословију је завршио 1925. године у Сремским Карловцима. За свештеника је рукоположен 17. јануара 1927. године и постављјен је за пароха у Мајским Пољјанама, а затим у Јасеновцу.

Отац Петар је ухапшен у Плашком крајем маја 1941. године и спроведен је у Загреб. Из Загреба је отеран у логор "Даница" код Копривнице. Из тог логора је 30. јуна 1941. године у осам сати увече са већом групом Срба под јаком стражом отеран у логор у Госпићу. У Госпићу је између 1. и 2. јула са још неколико православних српских свештеника страховито мучен, а потом су сви одведени и убијени у Јадовну на Велебиту.

9. јереј Богољјуб Гаковић, секретар Црквеног суда у Плашком
Рођен је 1900. године, у Босанској Крупи. Основну школу је завршио у свом родном месту, а гимназију и богословију у Сарајеву. Рукоположен је 1924. године. Службовао је на парохији у Босанској Суваји до 1928. године када одлази у Америку за пароха тамошњјим Србима. Из Америке се вратио 1933. године и поново је дошао на парохију у Суваји. Пред сам рат постао је секретар Црквеног суда у Плашком.

Ухапшен је заједно са свештеномучеником Савом Трлајићем, епископом горњјокарловачким, 17. јуна 1941. године у Плашком. Затворени су у штали Јосипа Томљјеновића, познатог усташког зликовца, где су били много мучени. Неколико дана касније (20. маја) са још два свештеника и већом групом Срба отпремљјен је за Госпић. Нешто касније, усташе су их одвели на Велебит и у Јадовну их све побили.

10. јереј Јован С. Гвозденовић, парох у Радучу код Госпића
Рођен је 2. марта 1914. године у Понорима код Оточца. Богословију је завршио 1938. године у Сарајеву, а за свештеника је рукоположен 20. априла 1939. године и постављјен је за пароха у Студенцима, одакле је касније прешао у Радуч.

На Ђурђевдан 1941. године усташе су упали у стан оца Јована. Ухапсили су га после страховитог кундачењја. Заједно са њјим ухапшен је и њјегов рођени брат Никола, марински официр, који се као рањјеник склонио код њјега.

Обојица су убијени на путу према железничкој станици, а њјихова измрцварена тела су остављјена на путу.

11. протојереј Бранко Б. Добросављјевић, парох у Вељјуну
Рођен је 4. јануара 1886. године у Скраду код Војнића. Завршио је осам разреда гимназије и богословију у Сремским Карловцима 1908. године, а рукоположен је 22. марта 1909. године и постављјен је за пароха у Бувачи, Радовици и Вељјуну. Одликован је Орденом Светог Саве и Орденом Југословенске круне Џж реда.

На дан њјегове Крсне Славе - Св. Великомученика Георгија 1941. године прота Бранко је ухапшен од усташа. Тога дана је усташа Иван Шајфор, учитељј из Вељјуна, са својим истомишљјеницима почео хапсити Србе у Вељјуну, Цвијановић Брду и Полоју. Тада је ухапшено око пет стотина Срба међу којима су били отац Бранко, њјегов син Никола, студент медицине, и отац Димитрије Скорупан, парох из Цвијановић Брда.

Сви су били затворени у жандармеријској станици у Вељјуну, где су сви били мучени. Нарочито је био мучен протин син Никола. Сутрадан, усташе су натерали проту да свом живом сину чита опело. Сви су побијени 7. маја 1941. године код Хрватског Благаја у шуми званој "Кестеновац".

12. јереј Милан Р. Диклић, парох у Косињју
Рођен је 1. новембра 1907. године у Старом Селу код Оточца. Богословију је завршио 1928. године у Сарајеву, а за свештеника је рукоположен 29. новембра 1930. године и постављјен је за пароха у Студенцима, одакле је касније прешао на парохију у Косињј.

Отац Милан је ухапшен у свом стану у Доњјем Косињју 18. јуна 1941. године и одведен у логор у Госпић. У логору је виђен у другој половини јуна 1941. године и зна се да је одведен на Велебит, у Јадовно, где је убијен. Са њјим је у логору био и отац Урош Рајчевић. И он је поделио исту судбину.

13. јереј Миле Д. Докмановић, парох у Перјасици код Војнића
Рођен је 6. јула 1909. године у Лапоту код Огулина. Богословију је завршио 1932. године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 19. марта 1933. године и постављјен је за пароха у Личким Осредцима, а потом у Полоју и Перјасици.

Дана 14. јула 1941. године у Војнић је стигла једна група усташа из Вргин Моста. Одмах су почели са хапшењјем. Са већом групом Срба ухапшен је и отац Миле Докмановић. Цела група је потерана у камион и 29. јула је одведена у правцу села Крњјака. Сви су побијени маљјевима и чекићима на месту званом Божића Јарак, које се налази у шуми поред Крњјака на путу Карловац - Плитвичка језера.

14. протојереј Владимир П. Дујић, парох и архијерејски намесник у Србским Моравицама
Рођен је 23. септембра 1868. године у Модрушу код Бугојна. Нижу реалку је завршио у Загребу, учитељјску школу у Карловцу, а богословију 1890. године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 1890. године у Пакрацу и постављјен је за пароха у Сењју. Три године касније, 1893. године прешао је на дужност капелана у Ријеци, а после тога вршио је дужност пароха на парохији у Мочилама, а од 1900. године у Србским Моравицама. Одликован је Орденом Светог Саве XX степена.

На Павелићев имендан - Св. Анту (13. јуна 1941. г.) - из Огулина је дошло петнаестак усташа под вођством једног усташког сатника. Тада су у Србским Моравицама похапшени сви угледнији Срби. Са њјима је ухапшен и прота Владимир Дујић.

Истог дана, сви су одведени у огулински затвор, где су држани два дана, а затим су упућени у логор "Даница" код Копривнице.

Када су стигли у логор, један усташа је неким предметом ударио проту по очима, разбио му наочаре које су га повредиле и страшно га је злостављјао. Проту је облила крв, али није пустио гласа већ се држао "као херој човјек, који се није бојао ни усташа, ни смрти и који је својим држањјем у логору свима импоновао и улијевао храброст" - како сведочи један очевидац.

Крајем јуна је са још 250 Срба упућен у Госпић, где је у казненом заводу испребијан са осталим свештеницима, а потом су сви одведени на Велебит и побијени у Јадовну.

15. протојереј Милан И. Докмановић, парох у Плашком
Рођен је 1. маја 1887. године у Крушевицама код Требињја. Гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима. Рукоположен је 27. септембра 1911. године и постављјен је за протског капелана у Плашком, где је остао до 1932. године, када је премештен на дужност парохијског свештеника у Плашком.

Усташе су му 25. априла 1941. године одредили кућни притвор са Епископом Савом Трлајићем и још неким свештеницима. Ухапшен је 28. маја 1941. године и одведен у огулински затвор. Затворен је заједно са протом Исом Пејновићем. Једног дана, у њјихову ћелију је упао један усташа. Обојицу их је извео у двориште и ту их је мучио и малтретирао. Неколико дана им нису давали храну. Око 9. јуна 1941. године једна група од 46 Срба отпремљјена је у логор "Даница" код Копривнице. У том транспорту се налазио и прота Докмановић.

Пре него што су пошли, сви су изведени у двориште, прислоњјени уза зид и у њјих су биле уперене пушке као да ће бити стрељјани. Цела група није много држана у Копривници већ су са још 250 Срба у ноћи између 1. и 2. јула одведени у Госпић, где су сви претучени, а потом одведени на Велебит и побијени у Јадовну.

16. јереј Милојко Е. Дошен, пароху Почитељју код Госпића
Рођен је 10. априла 1880. године у Почитељју код Госпића. Гимназију је завршио 1898. године у Сушаку, а богословију 1904. године у Задру. Рукоположен је 13. марта 1905. године. Службовао је на парохијама у Широкој Кули и Островцу. У Првом светском рату био је заточен у манастиру Гомирју. После рата је постављјен за пароха у Почитељју. Одликован је Орденом Југословенске круне Џж степена.
Ухапшен је у Почитељју 16. јуна 1941. године и одведен је у усташки логор у Госпићу. Крајем јуна 1941. године одведен је на Велебит, у Јадовно, где је убијен и бачен у јаму.

17. јереј Милан Ђукић , секретар Епархијског управног одбора у Плашком
Рођен је 1885. године у селу Грмуши код Бихаћа. Трговачку школу је завршио у Бихаћу, а Богословско-учитељјску школу у Призрену. Рукоположен је 1908. године и постављјен је за пароха у Великом Радићу, где је остао све до 1925. године, када је постављјен за секретара ЕУО Епархије бихаћке. Нешто касније, прешао је на исту дужност у Плашком.

Ухапшен је крајем маја 1941. године и одведен је у огулински затвор "Кула". Из Огулина је упућен у Копривницу. Зна се да је био и у загребачком затвору. Крајем јуна 1941. године отац Милан је са још 250 Срба и десетином свештеника спроведен у Госпић где је између 1. и 2. јула претучен, а потом је убијен и бачен у јаму Јадовно на Велебиту.

18. протојереј Глигорије В. Живковић, парох у Бочуги код Глине
Рођен је 24. јануара 1871. године у свештеничкој породици у Слабињји код Костајнице. Завршио је шест разреда гимназије, учитељјску школу и богословију у Сремским Карловцима. Рукоположен је 2. фебруара 1895. године и постављјен је за свештеника у Свињјици и Влаховићу, а по очевој смрти дошао је за пароха у Бачуги.

Почетком јуна 1941. године усташе су га, заједно са већим бројем тамошњјих Срба, узели за таоца. Том приликом, сви су одведени у Петрињју, а затим у Сисак. Из Сиска је 2. јуна 1941. године изведен из затвора због болести. Убијен је са већим бројем затвореника у шуми Брезовици иза Сиска.

19. јереј Никола М. Загорац, парох у Личком Петровом Селу код Коренице
Рођен је 9. септембра 1910. године у Брезику код Госпића. Богословију је завршио 1932. године на Цетињју. За свештенике рукоположен 1933. године и постављјен је за пароха у Удбини, одакле је, нешто касније, прешао у Личко Петрово Село.

Отац Никола је ухапшен одмах по проглашењју НДХ. Усташе су га, са већом групом њјегових парохијана, одвели у непознатом правцу. Има више сведочанстава о страдањју оца Николе, али се не поклапају.

Према једном сведочанству, усташе су их одвели у црквену порту у Личком Петровом Селу и ту су убили 43 Србина. Међу њјима је био и отац Никола.

По другом, усташе су у близини Плитвичких језера убили једног православног свештеника. Њјега су најпре попели на звоник, а затим су га бацили кроз отвор. Усташе су, док је свештеник падао, са звоник викали "НЕСТА КРСТА ОД ТРИ ПРСТА". Затим су притрчали полумртвом свештенику и пробили га бајонетом. То се десило 13. августа 1941. године.

По трећем казивањју, отац Никола је убијен на некој стругари близу Бихаћа са још 700 Срба из Личког Петровог Села.

Њјегову породицу - супругу и двоје нејаке деце - усташе су отерали у Јасеновац у мају 1942. године и ту им се изгубио сваки траг.

20. протојереј Гено Илић, парох у пензији из Госпића
Рођен је 1863. године у Смиљјану код Госпића у свештеничкој породици. Вишу гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима. Рукоположен је 1886. године. Служио је на парохијама у Зрмањји и Госпићу.

Рат га је затекао као тешког болесника везаног за постељју. Усташе му ни болесном нису дали мира па су га више пута мучили и злостављјали. Умро је у јулу 1941. године. Сахрањјен је тајно на госпићком гробљју уз присуство гробара и њјегове супруге.

21. протојереј Илија В. Илић, пензионисани члан Црквеног суда
Рођен је 10. августа 1888. године у Рујници, срез Цазин. После шест разреда гимназије уписао се у богословију у Рељјеву. Рукоположен је 5. новембра 1910. године и постављјен је за пароха у Стабанџжи код Босанске Крупе. Одатле је прешао у марићку парохију да би, нешто касније, дошао у родне Рујнице.

Ухваћен је 1941. године са шесторицом црквених одборника из Рујнице и отеран је у Госпић, а одатле у Новомученичко Јадовно. После хапшењја проте Илије у Рујници је спаљјено 60 српских кућа и црква.

22. јереј Димитрије Д. Јерковић, парох у Широкој Кули код Госпића
Рођен је 1909. године у Дивоселу. Богословију је завршио у Сремским Карловцима. Служио на парохијама у Смиљјану, Дебелом Брду и у Широкој Кули.

Отац Димитрије је ухапшен 12. априла 1941. године. О њјеговом хапшењју је достављјен извештај Црквеном суду Епархије горњјокарловачке. Из Широке Куле је одведен у логор у Госпић. Поуздано се зна да је у госпићком логору био 26. јуна 1941. године, када је био мучен и вређан. Из Госпића је везан одведен на Велебит. Према једном сведочанству, глава му је била разбијена још у Госпићу. Са њјим је мучен и прота Матија Стијачић, парох из Смиљјана.

Приликом усташког покољја у Дивоселу убијено је и једно дете оца Димитрија Јерковића.

23. јереј Радован Ковачевић, парох у Примишљју код Слуњја
Рођен је 23. марта 1908. године у Латину код Плашког. Богословију је завршио 1930 године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 2. августа 1931. године и постављјен је за пароха у Радовици, одакле је касније прешао у Примишљје.

Дана 29. јула 1941. године у Примишљје су дошли усташе из Огулина. Предводио их је Јосип Томљјеновић, усташки логорник из Плашког. У Примишљје су стигли у току ноћи. На спавањју су похватали све виђеније Србе, а са њјима и оца Радована.

Сви су одведени у Слуњј, али су Италијани пустили ухапшеног свештеника. После три дана, отац Радован је поново ухапшен и отеран је у логор у Огулину. Према једном сведочанству, враћен је у слуњјски затвор. Тада је ухапшена и њјегова породица, (супруга и двоје деце). Једно дете је стрељјано пред очима родитељја. Када је мајка потрчала да заштити своје дете прободена је ножем. Након тога, стрељјан је и отац Радован са другим дететом.

24. јеромонах Сава (Којић), парох у Бувачи код Слуњја
Рођен је 1906. године у Милетићеву (Банат).

Рано у зору 9. августа 1941. године усташе су дошли у Бувачу и похапсили су многе Србе, а са њјима и јеромонаха Саву. Све су их затворили у цркву у Великој Кладуши и ту су их подвргли страховитом мучењју.

Другог дана по хапшењју, цела група је одведена на место звано Мејино Стењје. Сви су побијени и бачени у противтенковске ровове.

Сутрадан су мештани дошли на место злочина и ту видели страшан призор = набацани и искрвављјени лешеви њјихових комшија и рођака са повезаним рукама. Све је остало тако до после подне када су усташе довели двадесетак Срба, који су нагрнули земљју и тако их сахранили.

Нешто касније, усташки пир је настављјен. Из села Радовице, Рушевице, Селишта, Мањјевца и Пашина Потока покупили су жене и децу, извели их на Банића Главицу и све их побили.

25. игуман Теофан (Косановић), старешина манастира Гомирја
Рођен је 1881. године у Вери код Плашког. Замонашио се 1903. године и као јеромонах је опслуживао парохије у Марин Долу, Пониквама, Блињји и Гомирју. За старешину манастира Гомирја постављјен је 1929. године и на тој дужности је остао до своје мученичке смрти.

Игуман Теофан је ухапшен од усташа средином јуна 1941. године заједно са јеромонахом Нектаријем (Дазгићем). Отерани су у усташки логор "Кула" у Огулину. После осам дана мучењја, игуман је одведен у копривнички логор "Даница". У Копривници је највише мучен. Усташе су му набили камилавку на главу, па су га онда тукли и мучили сваковрсним мукама.

Из Копривнице је 30. јуна 1941. године У Госпићу је провео неко време.

Из Госпића је са већом групом Срба одведен на Велебит. Сви су мучени, побијени и бачени у јаму звану Јадовно.

26. јереј Спасо Лаврњја, парох у Суваји код Доњјег Лапца
Рођен је 1912. године у Притоци код Бихаћа. Четири разреда гимназије је завршио у Бихаћу, а шесторазредну Богословију 1935. године на Цетињју. Рукоположен је 18. маја 1936. године. Служио је на парохијама у Великој Кладуши и Суваји.

Почетком јуна 1941. године отац Спасо се аутобусом враћао из Бихаћа. Усташе су га задржали у Доњјем Лапцу. Ту је држан неколико дана. Терали су га да чисти улице, а у затвору су му чупали браду и стављјали со у ране.

Дана 19. јуна 1941. године одведен је са једном групом свештеника у Госпић. Одатле су, нешто касније, одведени на Велебит. Убијен је на Велебиту и бачен у јаму Јадовно.

Усташе су 1. јула 1941. године, после хапшењја оца Спасе, дошли у Сувају и одмах су почели са хапшењјем. У парохијском дому су затекли супругу оца Спасе - Љјубицу - која је била пред самим порођајем.

Љјубици су распорили утробу и извадили нерођено дете. Друго дете, синчића од четири године, ранили су из пушке, а потом су га заклали.

Италијански карабињјери су оставили писано сведочанство о овом усташком злочину. Ту се каже:

"...Дана 18. јуна усташе су присилили свештеника Спасу Лаврњју из Суваје да сиђе из поштанског аутомобила, а потом су га отерали у шуму и убили...

...Дана 1. јула усташе су запалили село Сувају и у том пожару је изгорело 25 кућа. У селу су убијали жене, дјецу и љјуде у укупном броју од 300 лица од којих је 170 закопано у три јаме, а остали су спаљјени.

Такође, у Суваји се десило и ово, жени свештеника Спаса Лаврњје, који је раније био убијен, усташе су распорили трбух, извукавши живо дете, које су убили."

27. протојереј Радован Лапчевић, парох у Блатуши код Вргин Моста
Рођен је 1863. године у свештеничкој породици. Рукоположен је 1888. године. Служио је у на парохији у Блатуши.

Ухапшен је почетком августа 1941. године у свом стану, где је лежао као тежак болесник. Пошто се сам није могао подићи из кревета, усташе су га силом извукли из куће. Гурали су га и бацали низ степенице тако да је испред куће већ био онесвешћен.

Чим је дошао свести, почео је да грди усташе због нечовечног поступањја због чега су га ови још више мучили и тукли. Повели су га према Вргин Мосту. Путем до Вргин Моста (негде око 2 километра) ишао је веома тешко јер је био болестан, стар и изнемогао. Усташе су га убли чим су стигли у Вргин Мост. Њјегово мртво тело бацили су у једну јаму поред пута.

28. протојереј Петар Мајсторовић, парох у Личким Дољјанима код Доњјег Лапца
Рођен је 1870. године у Боричевцу. Вишу гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима 1894. године. Рукоположен је 1895. године у Плашком. Служио је на парохијама у Грачацу, Великој Попини, Штикади, Мекињјару, Личкој Јасеници, Осредцима и Дољјанима.

Усташе су 15. јуна 1941. године упали у село и одмах су блокирали протину кућу. Усташе су упали у протину кућу, извели проту и њјеговог болесног сина Милојка, студента. Довели су их до камиона и заједно са једном већом групом Срба одвезли у затор у Доњјем Лапцу. Одатле су, у другој половини јуна 1941. године, пребачени за Госпић. У прво време, прота и њјегов син били су заједно у ћелији. Обојица су мучени. По причањју преживелих мученика, њјих двојицу су једва препознали приликом првог изласка у затворску шетњју. Један комшија је запитао Милојка како то изгледа, а Милојко му је на то одговорио:

"Ово није скоро ништа, да нам видиш леђа. Горе је и од овога то што морам гледати душевне патњје татине. Чини ми се да би и њјему и мени било лакше да смо раздвојени и да не гледамо муке један другога".

Ноћу 22. јуна 1941. године усташе су пред протином ћелијом мучили једну жену која је у очају викала: "Убијте ме ја не знам ништа. То зна кум прото".

После тога, усташе су убрзано дошли до протине ћелије. Између себе су се довикивали: "Прото се објесио, а син му пресјекао жиле". Прота је нађен обешен. Одело му је било поцепано и крваво. Скинули су га, изнели у двориште и у њјега испалили један метак из пиштољја.

29. протојереј Душан Малобабић, парох у Коларићу код Војнића
Рођен је 31. октобра 1866. године у Плашком. Богословију је завршио 1889. године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 12. фебруара 1890. године.

Прота Душан је ухапшен са свештеницима Нинковићем, Пеурачом, Шушњјаром и Докмановићем, али је као стар и изнемогао пуштен. Неколико дана касније, ујутро око пет сати, усташе су упали у њјегов стан, извели га и заклали га на неких педесет метара од њјегове куће.

Усташе су, вративши се у њјегов стан, извели њјегову попадију Милеву и кућну помоћницу и обе заклали недалеко од њјега.

30. протојереј Милош Мандић, архијерејски намесник из Грачаца
Рођен је 1881. године у Грачацу. Вишу гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима. Рукоположен је 1908. године. Служио је на парохијама у Плашком, Горњјим Дубравама и Грачацу.

Ухапшен је од усташа други дан по Спасовдану (29. маја 1941. године) и затворен са већом групом Срба у Грачацу. У затвору је много мучен. У ноћи између 30. и 31. маја је са још 26 Срба убачен у камион и одведен у правцу Метка.

Сви су побијени у једној шуми између Метка и Вребца. Бачени су у јаме које су раније ископане. За њјихову погибију сазнали су чобани, који су после неколико дана туда наишли и затекли свеже хумке и крв око њјих. Одмах су вест пренели у Грачац, одакле су дошли Срби, откопали гробницу и нашли гомилу унакажених лешева, које су једва препознали. Тело проте Милоша је највише било унакажено.

31. протојереј Георгије Марјан, парох из Сењја
Рођен је 21. марта 1894. године у Подруму, срез Оточац. Класичну гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима (1907. године). Рукоположен је 7. децембра 1908. године. Служио је на парохијама у Водотечу, Лучанима и Сењју. Одликован је Орденом Југословенске круне Џж реда и Орденом Светога Саве XX степена.

Прота Георгије је ухапшен од усташа у селу Брињја, на путу између Подрума и Сењја. Одведен је у Госпић одакле је, свезан за кола, одведен на једно гробљје где је жив спаљјен у августу 1941. године.

32. јереј Симеон Матић, парох у Тржићу код Плашког
Рођен је 15. јануара 1912. године у Вучинић Селу (Српске Моравице). Богословију је завршио 1934. године у Сремским Карловцима, а рукоположен је 20. јануара 1936. године. Служио је као капелан у Војнићу и парох у Тржићу

Ухваћен је у возу, на железничкој станици Вукова Горица, и одведен је у загребачки затвор, одакле је после два дана одведен према Трешњјевки.

Убијен је 17. јула 1941. године.

33. јереј Петар Н. Нинковић, парох у Војнићу
Рођен је 1. августа 1909. године у Плашком. Богословију је завршио 1913. године у Сремским Карловцима. Неко време је служио као писар Црквеног суда у Плашком. Рукоположен је 30. јуна 1935. године и постављјен је за пароха у Вргин Мосту и Војнићу.

Усташе су 14. јула 1941. године дошли и извршили су масовно хапшењје Срба тога краја. Тада су ухапшена и три православна свештеника, међу којима је и отац Петар Нинковић. После две недељје, 29. јула, цела група је пребачена до места званог Банића Јарам, где су сви, после великог мучењја, побијени.

34. јереј Василије Накарада, парох у Машвини код Слуњја
Рођен је 2. јануара 1917. године у Личком Петровом Селу код Коренице, где је и завршио основну школу. Нижу гимназију је завршио у Бихаћу, а богословију у Сремским Карловцима. Рукоположен је 1939. године и постављјен је за пароха у Машвини код Слуњја.

Ухапшен је другог дана септембра 1941. године и, после великог мучењја, одведен је у Бихаћ. Тамо је убијен и закопан у заједничку гробницу на Гаравицама, у којој се налази дванаест хиљјада побијених Срба из босанских и личких крајева.

35. протојереј-ставрофор Манојло А. Оклобџжија, парох у Врелу код Коренице
Рођен је 14. јуна 1860. године у Почитељју код Госпића. Седам разреда гимназије и богословију је завршио у Сремским Карловцима 1886. године. Рукоположен је 9. децембра 1886. године и постављјен је за капелана у Турјанском, а потом је премештен на парохију у Врело.

За време Првог светског рата је био прогањјан и хапшен. Две године је провео у интернацији. У ослобођеној Отаџжбини одликован је Орденом Светога Саве XX степена и Орденом Југословенске круне Џж реда.

Ухапшен је одмах по проглашењју НДХ, али је због старости био пуштен под условом да не може чинодејствовати. Уместо њјега, ухапшен је њјегов син, школски надзорник у Кореници, кога су одвели у Госпић и на Јадовну убили.

Проту су мучили и прогањјали. Умро је у Загребу 14. јануара 1945. године.

36. јереј Богдан Опачић, парох и архијерејски намесник у Глини
Рођен је у Шкарама 1905. године. Гимназију је завршио у Оточцу, а богословију у Сремским Карловцима 1925. године. Рукоположен је 1926. године, а служио је на парохијама у Широкој Кули (Лика), Шемерници, Бечуги и Петрињји. У Глину је дошао 1940. године.

У Глини су у ноћи између 10. и 11. маја 1941. године вршена велика хапшењја Срба. Међу ухапшенима је био и отац Богдан. Сви су били затворени у глинску Цркву. Поубијани су следеће ноћи после страховитог мучењја. Сви су побијени у цркви, а потом су одвезени до места званог Прекопе, шест километара удаљјеног од Глине, где су бачени у три велике јаме.

37. протојереј Павле Т. Обрадовић, парох у Небљјусима код Доњјег Лапца
Рођен је 17. јуна 1871. године у Брувну код Грачаца. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима. У Карловцима је завршио и богословију 1892. године. За свештеника је рукоположен 6. јануара 1894. године и постављјен је за пароха у Истоку, одакле је прешао у Небљјусе, где га је и рат затекао.

Прота Павле је у ноћи између 15. и 16. јуна 1941. године добио позив из усташког стана у Доњјем Лапцу да се одмах јави ради неког саслушањја.

Отац Павле је затворен одмах по доласку у Доњји Лапац. Одатле је после неколико дана отпремљјен у госпићски логор. Убијен је над Јадовном на Велебиту.

38. јерођакон Доситеј (Обрадовић), Плашко
До биографских података јерођакона Доситеја (Обрадовића) нисмо успели да дођемо.

У списку свештеника пострадалих у НДХ, који је направио историчар Вељјко Ђурић, под редним бројем 122 (стр. 113) наводи се њјегово име и податак да је убијен од усташа 1941. године.

39. протојереј Родољјуб Пајић, парох у пензији из Петрињје
Рођен је 1861. године у Уштици код Јасеновца. Гимназију је започео у Карловцу, а завршио је у Сремским Карловцима, где је 1888. године завршио и богословију. Рукоположен је исте године, а служио је на парохијама у Дрљјачама код Слуњја и Петрињји, где је остао до пензије.

Ухапшен је пред Петровдан 1941. године заједно са својом супругом. Отпремљјени су у цапаршки логор, где су са осталим свештеничким породицама злостављјани. После неког времена, пребачен је у Недићеву Србију, где је од последица злостављјањја и физичке изнурености умро 31. децембра 1942. године.

40. јереј Вујадин Пањјковић, парох из Дебелог Брда код Коренице
Рођен је 1. маја 1905. године у Брлогу код Оточца. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1927. године, а рукоположен је 31. марта 1929. године. Служио је у Доброселу, а нешто касније је прешао на парохију у Дебелом Брду.

Отац Вујадин је ухапшен 28. маја 1941. године. Усташе су га затворили у затвор у Бунићу, где је страшно батинан. Одатле је пребачен у казнени завод у Госпићу. Убијен је над јамом Јадовно у Јадовно на Велебиту.

41. јереј Илија Павлица, парох у Муњјави код Огулина
Рођен је 25. јула 1905. године у Подуму код Плашког. Богословију је завршио 1930. године у Сремским Карловцима. После рукоположењја постављјен је за пароха у Јавинцу код Двора на Уни, одакле је премештен на парохију у Муњјаву код Огулина.

Ухапшен је од усташа половином маја 1941. године, али је убрзо пуштен. Поново је ухапшен 12. јуна 1941. године и одведен у огулински логор "Кула", где је страшно мучен. Из Огулина је транспортован у копривнички логор "Даница". Одатле је, после извесног времена, премештен у госпићски затвор, где је у ноћи између 1. и 2. јула пребијен. После тога, одведен је на Велебит, на мученичко Јадовно, где је убијен и бачен у јаму.

42. јереј Миле Ц. Пеурача, парох у Горњјем Будачком код Војнића
Рођен је 22. јуна 1907. године у Горњјем Будачком. Богословију је завршио 1931. године у Сарајеву. Рукоположен је 14. августа 1932. године и постављјен је за пароха у Скраду. После тога, служио је на парохијама у Перјасици и Горњјем Будачком.

Ухапшен је 14. јула 1941. године и спроведен је у Војнић, где је неко време држан у кућном притвору код свог таста Ђоке Божидара. У то време, по Војнићу су вршена масовна хапшењја Срба.

Отац Миле је 29. јула 1941. године одведен у усташки затвор. Ту су сви похапшени повезани жицом, потрпани у камионе и одведени у правцу села Крњјака и стрељјани код Божића Јарка, у шуми покрај пута, који спаја Карловац и Плитвичка Језера.

43. протојереј Никола Радмановић, парох и архијерејски намесник у Слушници код Слуњја
Рођен је у свештеничкој породици 1869. године у Садиловцу, где је завршио основну школу. Гимназију и учитељјску школу је завршио у Карловцу, а богословију 1895. године у Задру. Рукоположен је 1896. године и постављјен је за помоћника пароха у Плашком. Године 1900. премештен је на слушничку парохију. Одликован је Орденом Светога Саве.

Прота Никола је одмах по проглашењју НДХ могао отићи у Србију, али није желео да напусти свој народ и Богом му поверене парохијане.

У Слушницу су 2. августа 1941. године дошли предстојник и командир станице са усташама из Слуњја. Одмах су запечатили парохијски стан и цркву, а проту су, са њјеговом супругом Катарином и ћерком Љјубицом, одвели у Слуњј и затворили у просторије грађанске школе, где се у то време налазило још око 700 заточених Срба тога краја.

Побили су их, после великог мучењја, ноћу 2. августа 1941. године. Сви су закопани у заједничку гробницу, која се налази с десне стране Коране на месту званом Растоке.

После тога, опљјачкали су цркву и парохијски дом, а онда их до темељја срушили.

44. јереј Урош С. Рајчевић, парох у Могорићу код Госпића
Рођен је 6. марта 1913. године у Малом Халану код Грачаца. Богословију је завршио 1935. године на Цетињју. Рукоположен је 31. јануара 1937. године у Шибенику и постављјен је за пароха у Могорићу, где је остао до своје мученичке смрти.

Ухапшен је од усташа 16. јуна 1941. године у Могорићу и спроведен је у казнени завод у Госпићу. Тамо је много мучен. Из Госпића је на Видовдан 1941. године одведен на Велебит. Убијен је над Јадовном са свештеником Миланом Диклићем из Косињја.

45. протојереј Петар Рашета, парох у Бунићу код Коренице
Рођен је 24. марта 1887. године у Доњјем Лапцу од оца Јована, свештеника, и мајке Софије. Гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима (1898-1902). Рукоположен је 1903. године у Плашком и постављјен је за чиновника Црквеног суда. Године 1905. прелази за пароха у Крбавици, а одатле, нешто касније, прелази у Бунић.

Ухапшен је 26. маја 1941. године. Одмах је спроведен у Госпић, а одатле у Јадовно, где је убијен са свештеником Вујадином Пањјковићем.

46. протојереј Милан Рајчевић, црквено-судски тужилац из Плашког
Рођен је 3. децембра 1886. године у Дивоселу (Лика). Гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима (1910. године). Служио је на парохијама у Осредцима, Широкој Кули, Зрмањји и Плашком.

Ухапшен је крајем маја 1941. године у Плашком. Одатле је спроведен у огулински затвор "Кула", где је провео неко време. Нешто касније, пребачен је у логор "Даница" код Копривнице.

Иако је био крупан и снажан човек, у затвор је стигао као сенка. Био је ошишан, обријан и телесно унакажен. Једва му се могао чути глас. У логору је стално понављјао: "Нас више нема".

Отпремљјен је за Госпић 30. јуна 1941. године и тамо се задржао само једну ноћ. Отпремљјен је на Велебит и убијен над јамом Јадовно.

Њјегова ћерка Душанка је пошла да га тражи, али се ни она није жива вратила.

47. јереј Вуколај Д. Скенџжић, парох у Брињју код Оточца
Рођен је 10. марта 1904. године у Понору код Оточца. Богословију је завршио 1926. године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 22. маја 1927. године и постављјен је за пароха у Рујевцу код Двора на Уни. Нешто касније, премештен је у Брињје, где га је и рат затекао.

Ухапшен је 22. јуна 1941. године око три сата ујутру. Тада је пет наоружаних усташа упало у њјегов стан. Одвели су га у брињјски затвор, где су га држали три дана. После тога о њјему се ништа није знало.

По завршетку рата, усташки злочинац Стипе Јавор је на суђењју признао да је 25. јуна 1941. године убио свештеника Вуколаја Скенџжића у шуми званој "Шкамрица" недалеко од Брињја и да га је потом бацио у провалију.

48. јереј Дмитар Б. Скорупан, парох из Цвијановић Брда код Слуњја
Рођен је 28. јула 1911. године у Лапту код Плашког. Богословију је завршио 1931. године у Битољју. Рукоположен је 24. јула 1932. године и постављјен је за пароха у Цвијановић Брду, где га је и рат затекао.

Усташе су ноћу, 6. маја 1941. године, дошли у Вељјун и Цвијановић Брдо (то је била усташка група из Слуњја - нап. В. Џж.) и, уз помоћ домаћих усташа из Хрватског Блепара, ухапсили су оца Дмитра и скоро све православне Србе тога краја (који се нису склонили).

Сутрадан, 7. маја, отац Дмитар је са протом Добросављјевићем и целом групом Срба одведен у правцу Хрватског Благаја. Тамо су, у непосредној близини школе, сви побијени.

49. јереј Радивој И. Станисављјевић, парох из Коренице
Рођен је 20. фебруара 1891. године у Грачацу. Богословију је завршио 1915. године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 3. августа 1916. године. Служио је на парохијама у Радучу, Крбавици, а потом у Кореници.

Усташе су 1. јула 1941. године похапсили све виђеније Србе кореничког краја. Међу њјима је био и отац Радивој. Њјега су најпре држали у затвору усташког логора у Кореници, где су га мучили на све могуће начине.

Према неким сведочанствима, отац Радивој је убијен у Кореници или у њјеној околини, а према другим, одведен је у Бихаћ и убијен је на Пријебоју, између Коренице и Личког Петовог Села.

50. јереј Јаша Степанов, парох у Плашком
Рођен је 1910. године у Турији (Бачка). Нижу гимназију је завршио у Старом Бечеју, а богословију 1934. године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 1935. године и постављјен је за пароха треће плашчанске парохије, где га је и рат затекао.

Отац Јаша Степанов је, после краћег времена проведеног у кућном притвору, ухапшен 10. јуна 1941. године. Усташе су њјега и проту Рајчевића отпремили у огулински затвор "Кула". Одатле је, са осталим свештеницима, пребачен у злогласни копривнички логор "Даница". Из копривничке "Данице" је 30. јуна 1941. године пребачен у логор у Госпићу.

Убијен је на Велебиту и бачен је у јаму Јадовно.

51. протојереј Матија Стијачић, парох у Смиљјану код Госпића
Рођен је 1883. године у Клобуцима код Требињја. По завршеној богословији и рукоположењју, служио је на парохијама у Америци. У Америци је саставио "Зборник молитава и црквених песама са одговорањјем на литургији".

У Отаџжбину се вратио 1935. године и постављјен је за пароха у Смиљјану (родном месту нашег научника Николе Тесле), где је служио до своје мученичке смрти.

Ухапшен је 12. априла 1941. године у Смиљјану и одведен је у госпићски затвор. Усташке власти су званично обавестиле Црквени суд у Плашком да су прота Матија Стијачић и свештеник Димитрије Јерковић ухапшени.

У Госпићу су злостављјани тако да су виђени да се једва крећу од претрпљјених батина. Према неким подацима, прота Матија је од батина умро у затвору, а према другим - отпремљјен је на Велебит и тамо је убијен.

52. јереј Ђуро Стојанов, вероучитељј у Плашком
Рођен је 1919. године у Шкарама код Оточца. Нижу гимназију је завршио у Оточцу, а богословију 1939. године на Цетињју. После рукоположењја постављјен је за вероучитељја у грађанској школи у Плашком.

Ухапшен је 17. јула 1941. године заједно са епископом Савом Трлајићем. Затворени су у шталу усташе Јосипа Томљјеновића. Ту је страховито мучен, а онда је пребачен у казнени завод у Госпићу.

Убијен је крајем јула 1941. године на Велебиту и бачен у јаму Јадовно.

53. игуман Методије Суботин, парох врбовски и сабрат манастира Гомирја
Рођен је 21. марта 1879. године у Бачком Градишту. Замонашен је 28. септембра 1903. године у манастиру Беочину. Био је игуман манастира Привина Глава (Срем), а нешто касније је прешао у манастир Гомирје, где је опслуживао врбовску парохију.

Ухапшен је почетком јуна 1941. године (на други дан Духова) и затворен је у огулински затвор "Кула". Одатле је, 17. јуна 1941. године, упућен у Копривницу.

По доласку у Копривницу, усташе су цео вод затворених Срба натерали да трчи кроз град. Игуман, као стар човек, није могао да трчи те га је један усташа ударио кундаком по глави тако да се онесвестио и пао.

Из Копривнице је 30. јуна 1941. године пребачен у Госпић, а одатле је отпремљјен на Велебит. Убијен је на Велебиту и бачен је у јаму Јадовно.

54. јереј Стеван Ђ. Ћурчић, парох огулински
Рођен је 1. децембра 1905. године у Подруму код Оточца. Богословију је завршио 1926. године у Сарајеву. Рукоположен је 19. марта 1927. године и постављјен је за пароха у Бовићу код Вргин Моста, одакле је 1938. године премештен у Огулин.

Ухапшен је одмах по капитулацији Краљјевине Југославије и затворен је у огулинску "Кулу". Одатле је спроведен у Карловац, па у Вргин Мост, где је страшно мучен. Из Вргин Моста је отпремљјен у Глину. И тамо је, такође, мучен. Из Глине је одведен у Загреб, а из Загреба, 6. јуна 1941. године, у злогласну "Даницу" код Копривнице.

У "Даницу" је стигао сав изобличен и деформисан. Једно око му је било у крви, скоро избијено. Једва се, по причањју преживелих, држао на ногама. По доласку у логор усташе су га наизменично тукли.

Из Копривнице је 30. јуна отпремљјен у Госпић, а одатле на Велебит, где је убијен и бачен у јаму Јадовно.

55. протојереј Стеван Ћирић, парох из Огулина
До биографских података свештеника Стевана Ћирића нисмо успели да дођемо.

У списку српских свештеника, који је у књјизи "Усташе и православљје" објавио историчар Вељјко Ђурић, под редним бројем 183 (стр. 116) наводи се њјегово име и податак да је убијен од усташа 1941. године.

56. протојереј Андрија Цвјетићанин, парох у Томин Гају код Грачаца
Рођен је 1863. године у Висућу код Удбине. Богословију је завршио у Сремским Карловцима, а рукоположен је 1891. године у Плашком. Служио је у Метку, Радучу, Дољјанима, Осредцима и Томин Гају.

Прота Андрија се у првим данима постојањја НДХ са народом пребацио у Губавчево Пољје. Иако стар и болестан, трпео је са својим парохијанима несрећу, која је погодила њјегов народ.

Прота Андрија Цвјетићанин је умро 1943. године. Сахрањјен је на сеоском гробљју.

57. јереј Јован Ј. Чакшираш, парох у Тоболићу код Слуњја
Рођен је 24. марта 1909. године у Црквеном Боку код Костајнице. Богословију је завршио 1934. године у Призрену. Рукоположен је 3. јула 1938. године и постављјен је за пароха у Тоболићу.

Ухапшен је у априлу 1941. године са свим свештеницима из Слуњја и околине. У затвору је претучен, па пуштен. После неколико дана, поново је ухапшен и држан је у затвору петнаест дана, па је због болести и измучености пуштен.

Протеран је за Београд, где је умро 19. јуна 1941. године од последица злостављјањја и болести.

58. јереј Душан Шушњјар, парох из Дуњјака код Војнића
Рођен је 20. фебруара 1910. године у Јањја Гори код Плашког. Богословију је завршио 1931. године у Битољју. После рукоположењја постављјен је за пароха у Дуњјаку.

Ухапшен је 14. јула 1941. године и отпремљјен је у Војнић, где је стављјен у кућни притвор. Усташе су га 29. јула одвели у затвор са још 500 Срба тога краја. Сви су везани жицом, стављјени у камионе и одвезени према Крњјаку. Побијени су и бачени у јаму код Божића јарка.

59. протојереј Ђуро Косановић, парох у Плашком
До биографских података протојереја Ђура Косановића нисмо успели да дођемо.

У "Списку свештеника Епархије горњјокарловачке изгинулих течајем рата", који је оверио протојереј-ставрофор Иса Ј. Пејновић, а који је објављјен у књјизи "Од Косова до Јадовна" епископа Др Атанасија Јевтића, под редним бројем 35 стоји име проте Ђуре Косановића и податак да је убијен у фебруару 1942. године у Плашком.

60. јереј Станислав Насадил, парох у Личкој Јасеници
Рођен је 1904. године у Чехословачкој. Богословију је завршио 1928. године у Битољју. Служио је као личко-јасенички парох.

Ухапшен је 17. јуна 1941. године у Плашком. Усташе су га затворили у шталу усташког зликовца Јосипа Томљјеновића. Са њјим је био и епископ Сава Трлајић. Одатле је 20. јуна упућен у Госпић, где је неколико дана касније убијен.

61. јереј Неђељјко Радаковић, парох осречки
До биографских података свештеника Неђељјка Радаковића нисмо успели да дођемо.

У поменутом списку проте Исе Ј. Пејновића по редним бројем 53 наводи се њјегово име и податак да је убијен од усташа у фебруару 1942. године у Средњјој Гори. До детаљјнијих података о њјеговој мученичкој смрти нисмо успели да дођемо.

62. вероучитељј Раде Станисављјевић из Карловца
До биографских података вероучитељја Рада Станисављјевића из Карловца нисмо успели да дођемо.

У поменутом списку проте Исе Ј. Пејновића под редним бројем 61 помињје се њјегово име и податак да је убијен у лето 1941. године у околини Карловца. До детаљјнијих података о њјеговој смрти нисмо успели да дођемо.

63. протојереј Борис Муљјев, парох у Скраду
Рођен је 1876. године у Русији. У Русији је завршио Духовну академију. У Краљјевину Југославију је дошао као избеглица после крваве Октобарске револуције. Служио је на парохијама у Комоговини, Боројевићима, Штикади и Скраду.

Убијен је од усташа у августу 1941. године код Слуњја. До детаљјнијих података о њјеговој мученичкој смрти нисмо успели да дођемо.

64. протојереј Михаило С. Гутовски, парох у Требињји
Рођен је 8. новембра 1881. године у Новом Алексинку, Војинска област, у Русији. Плеванску духовну школу је завршио 1897. године, а 1903. године дипломирао је на волинској Духовној академији. У Краљјевину Југославију дошао је као избеглица после крваве Октобарске револуције. Служио је на парохијама у Сјеничаку и Требињји код Војнића.

Усташе су га ухапсили на Бадњји дан 1942. године у Требињји. Затворили су га у подрум једне приватне куће у близини железничке станице, где је много мучен. Убијен је на Божић 1942. године. Њјегово мртво тело остављјено је у подруму. Усташе су, када му се тело готово распало, наредили мештанима да га изнесу и у дворишту закопају.